НПС Инфо Портал

(четири писма из Њујорка) 28. април 2010. Или хладно или киша и онда један топао дан и поново хладно и киша. И природа је отишла. Тешко је описати како је овде. Банкротирају градови, одлазе школе и болнице. Моћне корпорације и војна индустрија су јачи од владе, јер је ова земља заснована само на новцу. У [...]

О лету, једноставности и јагодама Ромер је о њој у Паризу снимио филм, Колтрејн и Че подарили су њеном осмеху надмоћност и тугу, њен брат Стојан, Стив, једини српски „оскаровац”, тврдио је да она никад није правила труле компромисе и да зато мирно спава. У Америци је студирала француску књижевност, на Сорбони докторирала на Прусту, [...]

(Посвећено београдским младићима) Ником реци - нека мора, као болест - у мени, свуда. Људи далеко, ко’ на Марсу, анонимни сиви журе некуд затворених лица. Старице ко’ сенке, на улици, без капута. Ждеру они с ловом, урличу од смеха. Ником реци ништа. Љубав? Како, с ким? Немам посо, немам кола, ко ће са мном у [...]

Седим у бару и пишем, не причам ни са ким.

Песма о Куби Радост свуда, музика и без инструмената, само руке или канте - Куба игра и пева. Недалеко, Империја покушава све, али не успева. Куба је победила и торнадо, што није било у Луизијани, где су умрли многи, а помоћи није било. Куба Куба - радост деце. Цело становништво је образовано, све знају о [...]

Мала, гледала сам лишће, дрвеће на ветру. Та музика дрвећа ме смири од звука штука, ране и да немам кућу. Кад сам била већа, мислила сам на те мале звезде у васиони, како плешу уз неку музику звезда на небу и како експлодирају уз бљесак и постану поново и исте и нешто друго. Мој живот [...]

„Is it wrong for me to love my own? Is it wicked for me because my skin is red? Because I am Sioux? Because I was born where my father lived? Because I would die for my people and my country?“ Sitting Bull a chief of the Dakota Sioux. Нађа Тешић

Пролеће Ускрс, недеља хладно, ветар. Дрвеће као дрвеће - почиње да цвета. Зову ме од раног јутра да рекламирају: купи ово или оно. „Извините“, кажем им на српском, „јебите се“  и спустим слушалицу. Слобода, демократија. Ако откачим телефон, мама не може да ме зове, нити син. Мислиће да нисам уреду. И нисам. Жртва сам система: [...]

Кренула сам неким другим путем. Градски није. Нисам га тражила, он је нашао мене. Оставих на улици неке даме, пријатељице, колегинице бивше, шта ли — све у крзну, шминка, злато, штикле. „Ју, ју”, крешти једна, „то није за жене, побогу како изгледаш, мисли мало на себе. Завешће те, употребиће те, компромитујеш се.” Итд. „Носи се, [...]

Овде сви морају ићи на “jury duty” тј. у пороту ако су изабрани. Ту се и ја нађох да судим неком. А ту је и полиција и судија. Установљено је од стране полиције да су двојица усред ноћи разбила излог једне радње где је било много капута. Узели неке и побегли. Други капути су остали [...]

Људи ће рећи код нас: зашто је у тој земљи ако је не воли. Знам наше људе. Нисам је изабрала него ме је мама одвела као малолетну. Чудо је да говорим српски. Тврдоглава сам. Шта волим овде? Реке, језера, планине, природу која је постојала још чистија, сасвим чиста за време Индијанаца који су поштовали природу [...]

Људи сад одавде одлазе због деце јер је школство лосе. Увек је било – ако сам ја, дошавши овде, могла да прескочим три разреда и одем на универзитет рано. Али је било ипак боље него сад. Некад  је било много образовних жена које су предавале у гиманзијама. Сад раде друге послове. Јер се не исплати. [...]

Пишем из Америке као са ратишта. Брзо. Хуго је победио и са њим цела Латинска Америка. На телевизији минут. Новине не читам више. Овде или људи говоре о економији или гледају фудбал и не мисле ништа. У згради – нико ни са ким не разговара, осим ја са породицом Латина. Медицина – страхота. Троше више [...]

Мислим да знам како је у Србији – била сам у најгора времена, као и прошлог лета. Овде је друго – нико никог не зна у згради, не можеш питати за помоћ – ако ти треба аспирин или било шта друго. Жена је умрла у згради, а нико није знао. Свако је сам за себе. [...]

Пишем на брзину, без поравке.  Нећу говорити о страхоти коју су ширили против нас “99. Ви већ то знате. Као да смо људождери.  Главни проблем је да су амерички медији једини у свету и утичу на цео свет. Да постоји још 2-3 других -било би боље. Телевизија је најгора, јер је људи гледају сатима.  Она [...]

Ишли смо голи и  боси, падао је снег, нигде дима, нигде куће, ничег живог. Траг мртвих иза нас, цокуле пропале и капут мртвог Марка, нека нова планинина. Где смо? Да ли сам жив? Магла у очима, сањам качамак, мислим на ништа. Белина свега, падао је снег. Ипак смо ишли, вођени нечим. Избора није било. Нађа [...]

Браћо и сестре, Пишем на брзину из Америке. Чујем да су још многи заљубљени у ову земљу или Холивудски сан који никад није постајао него само на филму. Они забораве убиства Индијанаца од почетка, као и ужасно ропство и вешање Црнаца. Слобода и демократија – су смешне речи. Зар нас нису бомбардовали и уништили? Зар [...]

Све што ће доћи 1. Не долази од мене ја сам тиха мирна не желим крв ни рат ја само пишем песме и волим радост људи пре свега. То што долази овде неће доћи од моје жеље доће јер многи то желе јер труле изнутра и радост нестаје и овде и свуда. Нек дође једном [...]