НПС Инфо Портал

Ка и пре, за време „оног“ социјализма, да не речем специјализма, и овога пута смо се радикално ухватили за „жваку“. Просто нам се очас жвака та залепила за панталоне (наравно, ово се односи и на другост нашу, женску популацију која све више и чешће носи панталоне), да не кажем – за стражњицу. Те хоћемо у [...]

Каква смо ми само либерална ЗЕМЉА! И срећна! После омбудсмана, добисмо и народног лекара. За све слојеве и за сва времена, за све животиње и све људе, а нарочито оне верујеће у свемоћ либералног режима. И за оне које верује у Творца, а посебно за оне који верују у тварно, да не кажем кварно. Тај [...]

Овде ћемо рaзмотрити онај део говора, који је одржао председник и вође ал Гадафи на 46. Генералној скупштини УН, а тиче се разбијања Савезне Југославије. То чинимо зарад бољег упознавања и нашег научног занимања за балканска питања. Том приликом Вођа је дословце ово рекао: „Није смело да се догоди Југославији, као једној миробљивој земљи која [...]

Живимо у добу када је мало времена за читање и размишљање, када нам је интернет главни обавестилац знања, „врело“ инстант знања. Живимо у времену када идемо у апотеку да узмемо какав лек за стомак, јер нам он не подноси кока колу, уместо да престанемо да је пијемо колу, да не кажем мудро – конзумирамо. Лакше [...]

Не једном је Нобелова награда доказала да jе политичка, пре свега., па према томе и често неправедно дељена. Али ко нас пита у овом свету за правду. Већ ваља мислити онако како својевремено амбасадор Иглбергер поучио Момира Булатовића: Младићу, зар ви још размишљате о правди. Интереси… интереси…! Било је чудних носилаца овог високог признања. Од [...]

НЕИЗБЕЖНИ СТРАНЦИ Дођите да владате и управљате нама. Јер, Земља наша је велика и богата, али реда у њој нема (Летпис Несторова) Ми никако да се авертимо: гласамо упорно за домаће „странце“, а много би нас мање коштало да странци непосредно нама владају. Насели смо љубазним обећањима и вештој мимикрији наших домаћих вођа, iliti stranaca, [...]

О декомратији на Балкану, било источном или западном, није лако писати. Уосталом, свако и нема лиценцу за то. Неки су је купили за мале паре на Западу, продавши родну груду у бесцење, али зато себи приуштивши лепу корист. Они су сада ставили тапију на демократију а груди им пoплавеше као Јадранско море од силног бусања [...]

Бучно је прослављен пад Берлинског зида. Јавили су се, као и у сваком послу, и архизидари, лажни зидари и они који немају у пракси никаkве везе са мистријом и виском, али зато имају везе са разним зидарским ложама. Празник је бацио у сенку и заборав победу над фашизмом, педесет милиона, као најбешњiм ратним ураганом, однeтих [...]

Америка не треба да пропадне. Никако. Она мора да се обнови, она мора да се поново роди, али не из пепела. Јер, не треба је рушити, не треба је палити. Треба јој дати прилику да схвати где је, где и заштa је трошила новац  поданика, трабаната и колонизираних. Проводећи кроз цео збуњени и спетљани свет [...]

Својих негдањих државних искустава Монтенегро се брзо присетио и још брже обновио. Монтенегро је постала права национал(истичк)а држава. И то срећна држава, са само четири народа: црногорским, српским, албанским и бошњачким. Истина, још има националне еуфорије, певају се новокомповане монтенегринске песме, месе монтенегрински нови колачи, стварају нове фирме, све са „свецком“ етикетом Монтенегро. Ипак, мало [...]

Жила куцавица, некадашња наша нада за освајање света извозом, пруга Београд-Бар, дика наших пројектаната и грађевинара, данас је постала, простачки речено, камиљи пут. После тrидесет и кусур годиница од њене изградње, данас је возу (замислите: Још увек у Монтенегру воз није постао влак!) на путу за плави Јадран просечно потребно од 12-16 часова.  Ако поделите [...]

Бар као да није монтенeгрински град. Не због тога што је то крајња црногорска станица бивше нам заједничке пруге изграђене смрадним србијанским парама (и мојим, да се похвалим). Ни због тога што се, по последњем попису, нашло у њему 25 или 26 мањина, колико и у целој, још увек целцатој Србији. Није ни због тога [...]

Хвала Богу, неко би рекао, – раздвојише се браћа (али да ли и сестре?)! Више не мора Монетенгро да вири у србијанску кесу, а Србијанци да финансирају монтенегринску лењост. Нађоше Монтегрини бољег платишу – издашну и дарежљиву глобализацију и њене моћне шефове. Али, да ли у свету може нешто без оне народне „танте за танте, [...]