23. августа 2010. године из свог париског стана отпутовао је у вечност неког бољег и праведнијег антиглобалистичког света, наш велики пријатељ Пјер Мари Галоа, српској јавности познат као генерал, искусни геополитичар, познавалац физике, аеронаутике,војне доктрине, економије, географије, историје и социологије, и последњи живи Де Голов сарадник .
Отишао је на пут затворивши тајна врата тачно стоте године овоземаљског живота, јер су небеске силе овом снажном људском уму поклониле читав заокружени смртнички век.

УЧЕСНИК ПОКРЕТА ОТПОРА ОД СВИТАЊА

Вративши се из Алжира, генерал француске авио бригаде, Пјер Мари Галоа већ 1940. године пише „Пешчаник века“, где се обрачунава са нацизмом. Током рата био је у саставу екипе француских и савезничких бомбардера, а после рата прикључен је цивилној авијацији.
После рата у Хирошими, Галоа видовито предвиђа дугачку надолазећу еру хладнога рата у свету.

Већ после 1945. године у Француској, у самом корену, критикује почетак владавине великог новца у светским односима.
Његов програм о наоружању отаџбине, 1950. прихватио је франсуски парламент, а од 1953. када је осмислио доктрину француског атомског оружја, Пјер Мари Галоа је прикључен кабинету министра националне одбране.
У Невади 1955. године учествује у нуклеарним пробама.

Галоа је сарадник француских новина „Слободна Француска“ и „Борба“, а као бивши авијатичар дуго води аеронаутичку рубрику.
Овај жилави човек написао је великом брзином летача у небо, много капиталних књига. Само неке од њих су: Стратегија нуклеарног доба (1960.), Атлантски савез (1961.), Парадокс мира (1967.), Европа мења господара (1972.), Рат од сто секунди (1985.), Геополитика, путеви моћи (1990.), Црна књига одбране (1994.), Рукописи из рата (2001), Година тероризма (2002.), Дугујемо истини (2002.), Манифест за Европу народа (2007)…

Са још неколико пријатеља, 2003. године, Пјер Мари Галоа основао је „Форум за суверенитет и независност“ своје отаџбине Француске.

Његова чувена дела Да ли Француска излази из историје (1999.) ?, Крв нафте (Том 1: Ирак, Том 2: Босна) 1995.,као и исте године штампано Сунце Алаха заслепљује Ззапад , читали су и глобалисти и антиглобалисти, и левичари и десничари, пријатељи и непријатељи слободе.

Изванредан професор и педагог, одликован највишим француским одликовањима, он пише и држи предавања о односима Кине и Америке, о мондијализацији, о будућности Европе, о Блиском истоку,о битци за енергетске изворе, посебно за нафту и гас, о француској економији, а пре свега о Нато снагама . Први је у прошлом веку изговорио реченицу: „Ко жели да сазна путеве будућих ратова, нека само проучи путеве којим теку нафта и други енергенти“… Косово и Метохија – била је такође његова тема.

Још у Де Голово време Галоа је теоретичар француског нуклеарног одвраћајућег наоружања и иницијатор француске одбране и независности. Своју земљу видео је као јаку државу без територијалног цепања (!) и о томе је стално писао и говорио. Предавања је држао на Сорбони и на чувеном Колеџу Француске, али и свуда по свету: у Мадриду, Риму, Лондону, Хамбургу, Сеулу, Токију, Бриселу, Лисабону, Истанбулу, Буеносаиресу, Багдаду, у Преторији… У Београд , на жалост, због већ позних година и болести није могао да допутује, иако је именован за члана САНУ.

На референдуму за Нацрт европског Устава, Галоа је заокружио НЕ. Али, веровао је у уједињену Европу народа и нација !
Да ли је веровао у улогу Француске у 21, веку ? Могуће је да га је, будући колико је добро познавао ствари, понекада та вера и напуштала. Али до своје стоте године живота, другима је , као хришћански проповедник јаке воље , усађивао управо снажну веру у будућност и смисао даљег живота Фрљнцуске.

ПРИЈАТЕЉ ИСТИНЕ , ПАРИЈА НАРОДА И СРБА
Све нас је бодрио. Иако већ прилично стар, овај луцидни педагог и професор желео би да помогне сваком ко би му се обратио. Сви смо ми Срби и несрби у Паризу за њега били само „деца“. Тако би се обраћао и онима који су имали једва десетак година мање од њега. На српски народ је гледао као на највећу жртву светске геополитичке прекомпозиције света, као на највећу рупу у распараној кошуљи, и као на једини , готово несвесни, судбински отпор глобалистичком насиљу и монополу.

У његовој пространој соби у Паризу у улици Рембранта, број 8. , од самих врата почињао би разговор или полемику, како би сачувао што више времена да светске тајне објасни саговорнику… Није му било тешко да на старински начин пише писма својом личном руком, и увек би одговорио људима. Када сам 1994. одбранила свој докторат на Сорбони, будући да није могао да присуствује одбрани на коју је позван, послао ми је једно мало писамце честитке, писано старим краснописом.

Генерал Галоа би долазио и учествовао на стотинама париских трибина како би нас у најгорим годинама рата подржао, увек аргументовано говорећи о узроцима сукоба на Балкану. Париска телевизија га је у току рата на просторима бивше Југославије бојкотовала, али је зато био редовни учесник емисија на чувеном радију „Куртоази“, а његове емисије блокирале би све фалсификоване вести. Пјер Мари Галоа знао је добро да је кривица увек у узроку, никада у самој последици, и тај узрок би савршено објашњавао, хладним, мирним тоном који нико није могао да поремети или избаци из равнотеже.

Није било тог који би генералу Галоа могао да оспори иједну његову тврдњу, јер нико од политичких структура није имао знање и доказе које је имао Галоа. Није било тог човека у Француској који би са њим могао вербално да се сукоби на терену геополитике. Једини начин био је да га избегну. Али Пјер Мари Галоа постао је зид ослонац свима који су бранили историју и чињенице у последњем рату. Врло добро је био упознат и са оптужбама хашког суда , а посредством познаника, пратио је све процесе.
На тугу свима нама, данас већина пријатеља које смо виђали заједно са њим, више нису на овом свету. Отишли су и наша Милена Ноковић, и академик Дитур и многи други…

Како човека Пјер Мари Галоа објаснити у једној реченици ?

Био је велики француски републиканац, са вером старинског ројалисте. Читавог живота сачувао је у себи ону Де Голову магичну формулу: спој антиглобалистичког са архајском вером у моралну вертикалу и мисионарство у свету.
Путуј наш Игумане Пјер Мари, и шири небеску истину даље, где год застанеш на твом проповедничком путу. Последњи поздрав од твоје деце, свих Срба !

Мила Алечковић Николић

(реакција на изјаве Тима Џуде)

Србији никада не дају да буде у праву, чак и када она то у стварности јесте. То је утисак који се стиче после става међународног суда у Хагу, који је некада сматран озбиљном институцијом. Али, ово време је очигледно завршено. Једностраност судија у косовском конфликту оставила је од интегритета ове институције још само пуки мит.

Ако проучите профил тих четрнаест судија који чине суд, не можете а да не успоставите везу између њихове националности и политичке оријентације њихових земаља у конфликту око Косова. У ствари, постоји јасна циркуларност: све судије међународног суда које су у својој пресуди одобриле крађу Косова и Метохије од Србије, сами управо припадају државама које су признале лажну независност Косова и Метохије. Изузетак је једино марокански судија, вероватно зато јер је добио упутства да не угрожава интересе Марока у бившем „Рио де Оро“ (западна Сахара), коју потражује Мауританија, а на коју је бацио око и Алжир. Што се тиче десет судија који су гласали против Србије, може се приметити да су то искључиво елементи који директно потичу из англосаксонског света (као што су британски и новозеландски судија, затим „америчке“ судије) или „француски“ судија рођен у Братислави или Александрији, а затим англоамеричке мекушне играчке којима се лако управља из Сијера Леонеа и Сомалије, земаља које уопште немају свој правни систем. Једно је извесно, све судије које су заузеле став против Србије, добро су процеђене кроз институције Вашингтона и Лондона, градова у којима се студирало или пролазило кроз „стажеве“, а потом су од Англоамериканаца стизале повластице и напредовања. Што се тиче мексичког судије,он је човек Фондације Рокфелер.

Чим је Србија објавила да ће политичку ствар око Косова подићи на ниво међународног Суда, брже боље направљене су измене у саставу судства. Такође, будући да је крајем јуна замењена, судија Кинескиња (став њене земље о Косову добро је познат !), тобоже случајно, није могла да гласа.

Будући да је Тим Џуда, човек који је представљен као експерт за Балкан, у свом интервју Радио Слободној Европи, направио погрешну аналогију са Де Головом политиком поменувши север Африке, ја, пре свега као Деголиста, а затим и као Француз који је живео у Алжиру, осећам обавезу да на декларације и поређења овог човека јавно одговорим и покажем зашто су она потпуно погрешна.

Наиме, Тим Џуда у свом интервјуу тврди да би интерес Србије био да пронађе свога Де Гола и призна независно Косово.

Као дете француског судије, од свог раног детињства па све до независности Алжира живео сам у њему и ситуацију око Алжира познајем једнако добро као и ону око српског Косова и Метохије. Познајем је једнако добро као што познајем историју Француске и историју Србије.

Зато пођимо редом.
Мој први став поводом изјава Тима Џуде јесте: СРБИЈА ЈЕ ОКУПИРАНА, А ДЕ ГОЛ ЈЕ ОСКРНАВЉЕН.

Име нашег великог генерала Де Гола често се у последње време на различите начине злоупотребљава и зато сам дужан да неке ствари историјски објасним. Чудно је чути једног Енглеза који до сада баш и није показивао неко велико познавање српске историје, како одједном на Балкану прижељкује појаву неког „српског Де Гола“ који би решио проблем Косова. ПОЗИВАЊЕ НА ГЕНЕРАЛА ДЕ ГОЛА У ОВОМ СЛУЧАЈУ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ПОГРЕШНО И ПОЛИТИЧКИ НЕПОШТЕНО. Такође није случајно што те изјаве преноси баш Радио „Слободна Европа“, радио који је давно у Прагу основала ЦИА и који, поред америчког Конгреса, и даље финансирају америчке фондације, типа фондације Шорош.

Изјаве Тима Џуде и поређење ситуације око Алжира са проблемом Косова, неодрживе су из више разлога. Навешћу у том смислу неколико аргумената, колико логичких, толико и историјских, правних и политичких.

1.    Први аргумент против онога што Тим Џуда изјављује о Косову и Метохији тиче се географије. Између Француске и Алжира налази се Средоземно море. Иако Алжир није много удаљен од Француске, он се ипак налази на једном другом континенту. Оно основно што треба знати, то је да АЛЖИР ЈЕСТЕ БИО ФРАНЦУСКИ, АЛИ ОН НИКАД НИЈЕ БИО ФРАНЦУСКА. За разлику од тога, Косово је увек имало територијални континуитет са Србијом, јер је КОСОВО БИЛО И ЈЕСТЕ СРБИЈА.

2.    Други аргумент наставља се на први и тиче се историје која је Англосаксонцима обично мање важна. И поред тога што су различити режими и различите администрације уцртавали своје границе, КОСОВО ИПАК ПРИПАДА СРБИЈИ ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА. За разлику од тога, Француска се у Алжиру настанила тек од 1830. године. Ово је време последњих колонијализација, које су царства давала већини европских земаља. Ми у Француској обично кажемо да су Француску створили Капесијански краљеви (краљеви из династије Капета). НАЦИОНАЛНИ НЕКРОПОЉ КРАЉЕВА ФРАНЦУСКЕ НАЛАЗИ СЕ У САН ДЕНИЈУ ПОРЕД ПАРИЗА, А НЕ У АЛЖИРУ. НАСУПРОТ ТОМЕ, СРБИ СУ ОДУВЕК НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, И РЕЛИКВИЈЕ РАНИХ СРПСКИХ КРАЉЕВА ВЕЗАНЕ СУ ЗА КОСОВО, ШТО СВЕДОЧИ О КОСОВУ КАО О ПРАВОЈ ИСТОРИЈСКОЈ КОЛЕВЦИ СРПСКОГ НАРОДА. Алжир то у односу на Француску- никада није био.

3.    Трећи аргумент је аргумент историјске мањине и већине. Французи су у Алжиру увек били мањина, а европска популација око 1960. године, заједно са француском војском тамо није премашивала 1.400.000 становника. ЗА РАЗЛИКУ ОД ТОГА, НА КОСОВУ СУ СРБИ ДУГО БИЛИ УПРАВО ВЕЋИНА. Међутим, страна освајања, етничка чишћења и егзодуси, као и неконтролисано усељавање популације са високим наталитетом, временом су изменили етничку структуру косовске регије у корист албанске популације. МЕЂУТИМ, СРБИ ЗА ОВАКВУ ЕВОЛУЦИЈУ ДОГАЂАЈА НИСУ НИ ОДГОВОРНИ НИ КРИВИ. Француски Деголиста Андре Малро, бивши министар културе, Југословенима, односно Србима већ 1975. године био је ставио до знања да нешто код њих није у реду . Малро у то време каже: „Ваше границе су порозне, а данас је једина за имигранте отворена граница у Европи управо граница са Албанијом. Ви сте луди и срљате у катастрофу, имаћете ваш Алжир у близини вашег Орлеана.“ То су биле речи Малроа којима је хтео да каже да је за нас Французе Алжир далеко од Париза (историјски гледано- Орлеана), али да ће вама проблем Косова бити итекако близу Београда. Малроово поређење са Алжиром било је техничке природе, али он је већ тада увидео неприродну демографску опасност која се над том српском регијом надвијала.

4.    Четврти аргумент је аргумент територијалног интегритета, односно разбијања државе. Аналогија Тима Џуде је логички потпуно погрешна, јер и ако је генерал Де Гол дао независност Алжиру као КАО БИВШЕМ ФРАНЦУСКОМ ПОСЕДУ, он је увек бранио интегритет националне територије. 1940. Де Гол се склања у Лондон јер је француска територија по ко зна који пут окупирана од стране Немаца. Де Гол у Лондону не организује колаборацију, већ отпор. Убрзо затим, управо Енглези и Американци постављају му препреке. Зато је политички веома тешко замислити неког „српског Де Гола“ који би сада, како то Тим Џуда схвата, требало да постане послушник управо сила које су разбиле бившу Југославију и Србију од 1991 године до данас: европска унија под капом АМЕРИКЕ, НАТО-а и УСА ИМПЕРИЈАЛИЗМА.

Укратко, КОСОВО И МЕТОХИЈА НИСУ АЛЖИР, НЕГО СРПСКИ АЛЗАС И ЛОРЕН, А ЊЕГА ДЕ ГОЛ НИКАДА НЕ БИ ДАО НЕМАЧКОМ ОКУПАТОРУ! ТО ЈЕ ПРАВА АНАЛОГИЈА А НЕ ОНА КОЈУ ПРАВИ ТИМ ЏУДА ! Уосталом, чувено је Де Голово супротстављање НАТО-у . Када Де Гол Француску повлачи из удружене команде Нато снага 1966. године, он овај чин од огромног историјског значаја објашњава жељом да Француску извуче из АНГЛОСАКСОНСКЕ, ПРЕ СВЕГА АМЕРИЧКЕ ВОЈНЕ КОМАНДЕ. У истом правцу била је и Де Голова жеља да Француска поседује нуклеарну енергију.
Чак и ако не кажемо да би у овом последњем балканском рату, генерал Де Гол геополитички свакако стао на страну Срба, може се слободно рећи да он Француској војсци не би дозволио да учествује у агресији против Југославије и Србије под командом Нато, а вођене америчко-енглеским империјализмом и немачком осветом за други светски рат. Реално је претпоставити да би генерал Де Гол у том случају у потпуности употребио снагу и тежину пете по реду нуклеарне силе на свету ДА БИ ТАКАВ РАТ СПРЕЧИО и нашао начин да ОЧУВА НЕЗАВИСНОСТ И ИНТЕГРИТЕТ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРБИЈЕ.

5.    Пети аргумент односи се на спољну политику и геополитичку визију Француске и спољну политику данашње Србије. Генерал Де Гол није тек тако дао независност бившем поседу Алжиру. Познато је да су му и Французи из Алжира и они из Метрополе ово замерали, а зна се и какаве је проблеме имао и са командом француске војске. Али, генерал је овај чин сам објаснио: требало је створити јаку државу која ће почивати на нуклеарној дисуазивној снази и јаким институцијама Пете Републике. Де Гол је желео унитарну државу, крај доларске хегемоније, као и француски културни и дипломатски успон. Управо због тога њега су федералистички и атлантистички кругови представљали као „националисту“ старе школе . Али, све је то било смишљено да би се дискредитовао његов пројекат који је огромне бриге задавао Вашингтону и Лондону. Де Голова Европа није била само зона просте слободне трговине као што је то данашња бриселска Европа, нити је била америчка колонијална зона, већ је то била једна велика геополитичка идеја окупљања највеће могуће уједињене Европе народа и нација. Таква Европа, велика Европа са Русијом, требало је према визији Де Гола да се простире од Атлантика до Урала.

Спољна политика Француске требало је да почива на француско-немачком помирењу и на сарадњи са Русијом (па макар то била и Совјетска Русија).
Такође је била важна визија међусобних интереса са арапским светом, независно од америчко-израелске политике. УПРАВО У ТОМ КОНТЕКСТУ ДЕ ГОЛ ВРАЋА НЕЗАВИСНОСТ БИВШЕМ ФРАНЦУСКОМ ПОСЕДУ АЛЖИРУ.
Као Француз који је своје детињство провео у Алжиру, сам припадам једној генерацији која је генералу замерала што нас је вратио у Француску. Ако је Француска себи приближила Гвијану, могла је свакако и Алжир. Ми смо у Алжиру живели пријатељски са тим народом, који и данас у огромном броју хрли у Француску. Као и стотине хиљада мојих земљака, и ја сам на палуби једног брода детињим сузним очима гледао напуштање севера Африке где смо имали много пријатеља. Оставили смо све: кућу, природу, пријатеље и афричко сунце и са једним кофером преко мора дошли назад у Француску. Зато знам шта значи бити избеглица у било ком правцу, знам шта значи бити онај ко губи земљу и пејзаж свог детињства.

Али, ја сам такође, живећи касније у Канади присуствовао генераловом историјском узвику: „Живео слободни Квебек!“, који није био охрабривање сепаратистичког покрета, јер је Квебек већ одавно био француски. Овај чин тражења слободе за француски Квебек био је само тражење правде историје.

Окупиране, отете и украдене територије морају кад-тад да буду враћене свом власнику, односно народу од кога су отете. И КОСОВО, И РЕПУБЛИКА СРПСКА, И РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА И ЦРНА ГОРА СУ СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ.

Српски Де Гол кога призива Тим Џуда не може дакле да буде ни колаборациониста, нити онај ко ликвидира и напушта српске земље, већ САМО ЊИХОВ ОСЛОБОДИЛАЦ.

А ако се српски Де Гол кога Тим Џуда узалудно тражи у садашњем председнику Србије не пронађе, можда ће се пронаћи нека српска ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА. После толико зла које је учињено Србији, тако нешто ће Србију свакако једног дана снаћи. Али ни српски Де Гол, нити српска Јованка Орлеанка свакако неће слушати наредбе или савете атлантистичких лопова земљокрадица!

ИВ БАТАЈ (Yves Bataille)

Универзитет у Београду
Ректорат

Српско филозофско друштво
Медији

ЈАВНИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ АКАДЕМСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САМОПОНИЖЕЊА

Ми, доле потписани, овим путем прилажемо свој најоштрији протест због акције довођења осведочених непријатеља ове државе и нашег народа на конференцију „Асиметрични ратови, међународни односи и теорија праведног рата“, заказаној за 17-19 јун, о. г., на Филозофском факултету у Београду у оквиру “International Law and Ethics Conference Series (ILECS)” (оснивачи проф. др Александар Јокић, Portland State Univ. и проф. др Јован Бабић, Филозофски факултет, Београд) а у организацији до сада непознатог Центра за етику, право и примењену филозофију, Српског филозофског друштва и Београдског Универзитета.

На страну зачуђујуће сужен избор учесника – 14 иностраних уз само једног домаћег референта (проф. др Јован Бабић, као преостали суоснивач и организатор) – насупрот тако сложеној интердисциплинарној теми. Зашто група иностраних учењака заседа у Београду о трошку наше државе? Зар су наши филозофи и остали посленици друштвених наука недовољно компетентни за дијалог с њима? Да је ограничен само на то, протест би се тицао научне струке и нашег слуганског односа „према свету“. Реч је, међутим, о нечему много важнијем од пуко филозофске расправе.

Прави разлози за протест садржани су у томе што је:

1. организатор позвао неке од учесника који у озбиљној земљи ни у ком случају не би доживели гостопримство на највишем, академском нивоу;
2. што ће један од њих бити награђен почасним докторатом, а што ће остати као беспримеран догађај, нарочито ако се мотри према лауреатовим заслугама за исти.

Ад. 1) Реч је, прво, о Мајклу Волцеру (Универзитет Принстон, СAД) – који у нашем контексту није значајан као аутор цитираних књига, него као интелектуалац који се ентузијастички залагао за бомбардовање Србије. Помињем га као првог зато што ће му бити посвећен први део речене конференције.

Други је Дејвид Лубен (Универзитет Џорџтаун, СAД) – који је вођен видљивим антисрпским политичким мотивима острашћено нападао први зборник радова с ИЛЕКСА, објављен у САД (вид. The Philosophical Review, Vol. 111 (October 2002), No. 4, pp. 620-24), и другим идеолошки обојеним текстовима (као на пример http://www.allbusiness.com/legal/4081615-1.html), без икакве аналитичке вредности. Дотични се уз то готово прославио оптужбом Србије за геноцид у тексту „Timid JusticeThe ICJ should have been harder on Serbia“ (http://www.slate.com/id/2160835), јер се залагао за промену званичне дефиниције геноцида како би земља у коју сада долази као гост могла да буде боље оптужена.

Трећи је Игор Приморац – бивши професор Филозофског факултета у Београду, од почетка деведесетих, после емигрирања, осведочен борац против „српског нацизма“ и свих „српских геноцида“, такође заговорник бомбардовања током свих деведесетих година. Није се суздржавао да и бивше београдске колеге назива „нацистима“ (а неки од њих сада ће му узвратити пријатељским дочеком, као организатори овог „симпосиона“). Ово су општепознате чињенице унутар Српског филозофског друштва и Филозофског факултета.

Позивати у госте људе спремне да вам 1992. или 1999. саспу бомбе на главу, а деценију касније да вам се смешкају у лице док их китите почастима, представља запањујући случај самопонижавања и мазохизма, на који би морали да реагују сви који још имају националног достојанства и самопоштовања. Ко хоће, то може да ради приватно, али је недопустиво радити као представник било које националне институције (Центра за етику, право и примењену филозофију, Српског филозофског друштва као организатора, Министарства науке које је обезбедило финансирање овакве „међународне сарадње“, и Ректората Београдског Универзитета, који свему обезбеђује најсвечанији тон).

Као бивши председник Српског Филозофско друштва – националне установе која је до сада увек водила рачуна о интелектуалној части и националном достојанству, и као суоснивач ИЛЕКСА – ануалне конференције замишљене да током година „пробија санкције“ и афирмише нашу земљу и науку у западном свету, протествујемо и у име необавештених колега који држе до самопоштовања и достојанства своје земље ограђујемо се од овог догађаја. Дотична конференција се очигледно преобратила у своју супротност, у институцију самопонижавања и малтене трибунал за покретање новог таласа оптужби против наше земље, сада не штампом него путем „примењене филозофије“ на неукусан начин потчињене идеолошко-политичким захтевима. Рачунамо да би таквим људима као што су горепоменути, у озбиљној држави, ако би их неко и позвао, гостопримство на званичном нивоу сигурно било ускраћено.

Ад. 2) Наш протест свој последњи али и најзначајнији разлог има у скандалозној најави да ће професор Мајкл Волцер у четвртак 17. јуна у 11.00 часова свечано бити окићен почасним докторатом Београдског универзитета! Зна ли управа Универзитета шта чини и кога у овом случају награђује? Има ли Ректорат Одељење за информације које обезбеђује увид у то ко уопште заслужује да буде дочекан на тако високом академском нивоу?

Дотични лауреат се у својим ангажованим текстовима, попут многих америчких аутора, инвестирао за политику своје владе, а да се притом није прославио ни филозофски, логички, односно аргументативно. Напротив, реч је о политичкој злоупотреби филозофије. Ослоњен на вести ЦНН-а и саопштења Стејт Департмана, што баш не служи на част филозофу високог ранга, Волцер не схвата када је на танком леду и када аргументативно пропада. Погледајмо.

Ако с једне стране каже да су хуманитарне интервенције морално оправдане ван сваке сумње („Argument about Humanitarian Intervention“, Dissent, Winter 2002, http://www.dissentmagazine.org/article/?article=629), а с друге да би данас на Косову, „у случају да је све остало препуштено Европи“ данас „у животу била само шачица Косовара“ (u Inprints, Vol. 7 (2003), no. 1, http://jeffweintraub.blogspot.com/2003/08/michael-walzer-on-just-wars-politics_25.html), онда следе закључци који су за филозофа ван сваке сумње:

1. да је бомбардовање Србије било оправдано,
2. зато што је Србија (била) геноцидна држава,
3. да је Европа неодговорна и неспособна да решава проблеме у сопственој кући;
4. да је агресија САД и НАТО на Југославију морално оправдана,

http://dzonson.wordpress.com/2010/06/14/srpsko-filozofsko-drustvo-javni-protest-protiv-akademskog-nacionalnog-samoponizenja/

Ка и пре, за време „оног“ социјализма, да не речем специјализма, и овога пута смо се радикално ухватили за „жваку“. Просто нам се очас жвака та залепила за панталоне (наравно, ово се односи и на другост нашу, женску популацију која све више и чешће носи панталоне), да не кажем – за стражњицу. Те хоћемо у Унију, пре него и остале неке чланице ухвати грчки синдром, те хоћемо у НАТО, те хоћемо на светско фудбалско првенство. Те…  И све смо, као и увек, бацили одлучно на коцку. И развој, и индустрију, и оно што смо имали и што нисмо имали… Све! Још су нам остале само подеране гаће и гола гуза. Па ко воли, нек изволи!

Наш коцкарски темперамент је коначно дошао до изражаја. Није ни ћудо с обзиром на толики број коцкарница у све сиромашнијој нам земљи. И тако су силне коцкарнице по Београду нам и ојађеној унутрашњости  послужили су као сјајна коцкарска едукација. О коцки знамо више него о ралу.

И шта сад? Па ништа, јер ја мислим – бојим си да и још многи тако мисле – да ми, ипак, и нисмо све бацили на коцку да постанемо оно што нисмо, него смо само, једноставно и одлучно, бацили коску! Коску да се посвађају. Или ону коску коју још једино неки (а коска, знамо, није месо) виде од меса за свој оброк очаја. То је она коска од које тако лепо мири говеђа супица. Коска од говеда. Остала коска од говеда, људи моји! Месо су други појели, или га још увек једу. Наздравље, Рајо! Мислим на Рајка Митића, а не нашу ојађену рају! Она ни у турско време није била раја, већ господа. Српска господа, подераних гаћа. Коцкарима друго и не следује! Је ли тако?

Самир Амин, легенда трећесвјетског, антиколонијалног покрета и неевропоцентричног марксизма. Рођен у Каиру, школован у Француској, по струци економист и политолог, али понајвише активист милитантне акције (у аутобиографији “Итинéраире интеллецтуел”, изданој 1990, признаје да је због активизма често страдало и учење за испите), аутор је 30-ак књига, међу њима и утјецајних студија о неједнаком развоју, марксизму у Азији и Африци, потреби “одвезивања” рубних земаља од глобалних центара моћи итд. Тај чести гост Титове  Југославије дошао нам је и прерано и прекасно, с обзиром на грешке које као друштво сада непрестано правимо. Дошао је, дакле, у право вријеме да нам помогне отјерати вампире транзиције.

Како сте постали комунист у Египту?

- Нећу рећи да сам се родио као комунист, но скоро да је тако. У партију сам примљен у средњој школи, у доби од 17 година, а сада имам 79. Сматрам се комунистом и ничим другим до комунистом у том континуитету.

Што вам значи бити марксист данас, кад имамо пост, нео и сличне марксизме?

- Нисам ни нео ни палео-марксист. Нису ми драги сви ти атрибути. За мене бити марксист значи почети с Марxом. Бити свјестан чињенице да је Марx положио неке камене темељце радикалне критике класног друштва, посебно капиталистичког. Но, то не значи мислити да је Марxова задња у свим питањима и да се само требамо бавити егзегезом ријечи пророка, на начин редовника тога реда. У марксизам прије свега требамо интегрирати нова истраживања која се баве промјенама у начинима функционирања капитализма, на основи истих базичних принципа. Као друго, бити марксист за мене не значи бити марксолог, нетко са само теоријским интересом. То не могу одвајати од чињенице да сам комунист, нетко тко жели мијењати свијет, активистички судјеловати у промјени свијета која води према комунизму. А комунизам је за мене виши ступањ цивилизације, не само начин производње с бољом расподјелом прихода, већом друштвеном правдом и сл. У складу са својом доби, све сам увјеренији како је постепени пријелаз из глобалног капитализма у глобални комунизам врло дуг пут. То је вјеројатно питање надолазећих стољећа, неких таквих временских релација.

Дуги марш у комунизам

Подсјећате на Маоа који је на питање о сувременом значењу Француске револуције рекао да је 200 година премало за финалне закључке.

- Ми Египћани и Кинези имамо нешто заједничко: чињеница да имамо тако дугу хисторију даје нам осјећај времена у којем знамо да се друштва не мијењају у 50 година. У том раздобљу нисмо могли изградити социјализам. Национализација и експропријација капитала само је први нужан корак. Иза тога треба слиједити процес континуиране демократизације. Не “увођење” грађанске демокрације, вишестраначја и избора, у што не вјерујем – то су маскараде.

Бадиоу наша данашња уређења назива капитало-парламентаристичким.

- Да. Процес демократизације мора бити повезан, а не одвојен од друштвеног прогреса. То је пут, дуги марш у комунизам. Не само револуције, које волим, већ и револуционарна унапређења. Мислим да су револуције 20. стољећа, руска, кинеска, југославенска, вијетнамска, кубанска, енормна постигнућа. Но, оне нису успјеле покренути бесконачан процес демократизације као праве социјализације. Дакле, подруштвљење нове друштвености кроз демократизацију, а не као пуко подруштвљење робних односа који производе алијенацију и хијерархију.

Ту се крију и разлози пропасти југославенског самоуправљања. Изгледа да је Кардељ мислио како самоуправљање и тржишна економија могу живјети у хармонији, без повратка класне борбе у друштвене односе?

- Мислим да можемо имати дуга раздобља тзв. тржишног социјализма или боље речено ступњеве социјализма на путу у комунизам. Но, морамо осигурати увјете у којима је тржиште контролирано. И то све више: одозго, од државе, и најважније, одоздо, од радничких класа. Самоуправљање није било лоша формула, но то није било довољно. Југославенско самоуправљање имало је своје границе. На крају је произвело нове хијерархије с директорима, менаџерима и сл.

Родила се нова класна конфигурација, не само у партији, већ у цијелом друштву, која није била остатак поражених класа, како се говорило, већ заметак нове буржоазије која је чекала прилику да збаци социјалистички плашт.

- Недомишљеност система произвела је најприје компетицију међу радницима, међу подузећима. А онда, као нуспродукт, због федералног устроја државе, нажалост и компетицију међу регијама, која је ескалирала у међусобну нетрпељивост нација или псеудонација.

Како сте дошли до теорије свјетског система? Другим ријечима, до антисистемских теорија, које инзистирају на пресудности односа центара и периферија свјетске, капиталске моћи и њихове дијалектике?

- У писму Ласаллеу из фебруара 1858. Марx пише да намјерава написати шест књига под називом “Капитал”. Шеста, ненаписана, требала се звати “Свјетски капитализам”. Кад сам као млади студент, 21-годишњак, први пут читао “Капитал”, одмах ме придобила строгост те анализе. Но, истовремено нисам био потпуно задовољан. Чинило ми се да нешто недостаје. Није било објашњења реално постојећег капитализма као свјетског система. Развијеност и неразвијеност нису тематизиране. Што значи процес капиталске експанзије који доводи до поларизације, која се продубљује? А то је по моме мишљењу процес пауперизације, повезан с акумулацијом капитала. Њега не морате открити у сваком поједином случају, но врло јасно и снажно се указује на свјетском нивоу. Том фундаменталном проблему посветио сам сљедећих 50 година и скоро све своје радове. Не све, зато што сам писао и о тренутним политичким ситуацијама, но то је моје централно питање. Желио сам проширити питање производње нових вриједности на питање свјетских вриједности. Мишљења сам да је тај поступак марксистички.

Зато сте и могли написати да тзв. првобитна акумулација капитала није нешто једнократно, везано за неко мјесто и вријеме, већ поступак који се понавља на свим нивоима капиталистичке организације друштава.

- Моја докторска теза из 1954. била је “Акумулација у свјетским размјерима”. Тим се питањем бавим све до данас.

Садашња криза започела је 1971.

Кад данас говоримо о антисистемским покретима у свјетским размјерима, говоримо о антиглобализацијском, антикапиталистичком прије неголи о радничком покрету. Често говорите о “одвезивању” из свјетског система. Може ли онда међу ослободилачким покретима широм свијета бити синергије или су и они осуђени на компетицију?

- Садашња криза започела је још 1971., а не недавно. Капитал је на кризу реагирао централизацијом, монополизацијом, глобализацијом и финанцијализацијом. Те се ствари не могу међусобно одвајати. Та офензива капитала могла је бити успјешна на кратки рок, на двадесетак година. Раздобље од 1990., повезано с распадом совјетског система, па све до финанцијског распада 2008., у свом тексту “Излазак из кризе капитализма или из капитализма у кризи?”, који је и у вас преведен, називам белле епоqуе, по аналогији с периодом од 1890. до 1914.

То вриједи за центре, што не значи да неки наше мале прљаве ратове тако не доживљавају.

- Сад је на реду други, дубљи ниво кризе. Она се неће разријешити, већ ће се продубљивати. Сценарији попут садашњег грчког понављат ће се на друкчије начине на разним мјестима у Европској унији. Пред нама је период каоса, ратова, јаких друштвених покрета. На реду су промјене, а само потенцијално и револуционарне прилике. Видимо да су оне већ почеле у неким земљама Јужне Америке, у Непалу и другдје. Повучемо ли паралелу између двије дуге кризе, видимо да су прву белле епоqуе наслиједили Први свјетски рат, руска револуција, криза 1929., нацизам, империјални Јапан, Други свјетски рат, кинеска револуција, југославенска револуција, Бандуншка конференција, ослобођење Азије и Африке. То нису мали догађаји. Они су промијенили свијет више но капиталистичка акумулација, мобители или не знам што. Приближавамо се сличном, но друкчијем периоду. У повијести нема ремакеа, али бит ће то период сличне величине.

Неки су у нас 90-их хтјели видјети “поправак” Другог свјетског рата. Но, сада је то доба већ прошла фарса, пред новом могућом трагедијом?

- Али то је и неизмјерна прилика за радикалну љевицу, да се кристализира и наступи офензивно. Погледамо ли данашње друштвене покрете, тзв. алтерглобализацијски и сличне, они су дефанзивни, бране постигнуто, а против приватизација свега и сл. У својој су борби фрагментарни.

И само реактивни.

- Зато требамо ново јединство, које мора бити и политички пројект.

Но, постмодерни марксизам, попут Хардтовог и Негријевог, који је у једном тренутку био манифест “покрета свих покрета”, грози се институција као што су партије и синдикати?

- Њихове теорије нису ме уопће увјериле. Спонтанитет мноштва који они заговарају претпоставља да је појединац већ сада субјект повијести. Но, он ће постати субјект повијести тек у комунизму, од чега смо још јако далеко.

Промјене у субјективацији ипак се виде. Због финанцијске кризе, која није само финанцијска, али и због дјелатних акција студената, радника и сељака, и у нас се враћа у анализу класна борба.

- То је добра вијест.

Пропадање америчке хегемоније

Што слиједи након либерализма, да парафразирам наслов књиге Immanuela Wallersteina?

- Кад ме то питају, скромно одговарам да не знам, јер то нитко не може знати. Дао сам вам примјер одговора на прву кризу: серија грађанских ратова и револуција. Догађа нам се нешто слично. А како ће изгледати однос снага послије тих догађаја, знат ће они који ће живјети за четрдесетак година.

Стоје ли теорије о крају америчке моћи и о новом центру свјетског капитализма који се формира око Кине у Азији?

- Слажем се с Wаллерстеином да смо свједоци пропадања америчке хегемоније. Но, не слажем се да ће се формирати нови центар хегемоније, било око Кине или другдје.

А што кажете на цијелу струју мишљења која се гради на тези француског повјесничара Фернанда Браудела по којој је европски (и амерички) капитализам кратко доба изнимке, након које ће се капитализам вратити својим дугорочнијим правилима, формираним у Азији?

- Не, европски капитализам није изнимка. Моје је мишљење да су исте контрадикције које је капитализам показао у Западној Европи биле на дјелу и другдје, па и прије, нпр. у Кини. Кина је изумила три ствари пет стољећа прије Европе: модерност, а то значи да човјек живи у друштву за чију организацију је одговоран; друго, секуларну државу, пошто је династија Сонг 1.100. године одбацила будистичку религиозну државу; и треће, модерне цивилне услуге, заједно с испитима, дипломама и сл. Ти изуми путовали су на запад преко муслиманског калифата, перзијско-арапског калифата, до талијанских градова, да би се коначно кристализирали у трокуту између Лондона, Париза и Амстердама. И то је цијела прича, не постоји никакво “западно чудо”.

Присуствујемо ли онда обичној кризи капиталистичког циклуса или коначној кризи капитализма?

- Не желим тврдити да је на дјелу коначна криза. Капитализам има велику повијест прилагођавања. Десет стољећа требало му је да се прошири из Кине свијетом. Десет стољећа да се кристализира у двојној револуцији: политичкој у Француској и индустријској у Енглеској. Своју је базу развио у само једном стољећу, што је кратко повијесно вријеме. А онда је запао у кризу легитимације, почевши с Паришком комуном 1871. Слиједило је дуго раздобље ратова и револуција, закључно с раздобљем од 1945. до 1955. Дакле, капитализам уопће не карактеризира континуирани раст и сл., већ дуге кризе. Лењин је био оптимист милећи како је прва велика криза уједно и посљедња.

Империјализам као посљедњи стадиј капитализма.

- Сад имамо друго раздобље дугих криза. Друго раздобље ратова и револуција. Хоће ли бити и посљедње? Никад не реци никад. Раширено је мишљење како се капитализам увијек прилагођава промјенама. Но, морамо се запитати: под коју цијену? Јер он постаје све деструктивнији, као што поновно откривају еколози.

И колонизира све људске односе. Је ли ово фаза “капитализма катастрофе”?

- Капитализам је одувијек био деструктиван, но та деструктивност расте. У праву је била Роса Луxембург кад је прије једног стољећа рекла: “Социјализам или барбарство!” Данас то вриједи више но икад. Што се капитализам боље прилагођава, то је деструктивнији. И то се сад види.

У земљама Блиског истока, па и онима гдје је прије неколико десетљећа љевица била јака, нпр. у вашем Египту, сад доминира тзв. политички ислам. Како то тумачите?

- Политички ислам зло је успоредиво с етнокрацијама на подручју бивше Југославије. Јер, то нису демокрације, већ етнокрације. Право цивилно друштво и грађанство замијениле су тзв. нације. Исто је у политичком исламу, било да су вјерске или псеудоетничке компоненте замијениле остале. Постоји у Грамсција дивна анализа, која се односи на први вал социјалистичких постигнућа у 20. стољећу. Имали смо руску, кинеску, југославенску, вијетнамску, кубанску револуцију, национално ослобођење у Азији и Африци, радикализацију покрета за ослобођењем, па и праву западноевропску социјалдемокрацију, које више нема (сада је то социјални либерализам). Тај први вал губи снагу, остаје без даха, поступно еродира, губи легитимацију и кредибилитет, те нестаје. Приближава се други вал, назовимо га социјализмом за 21. стољеће или некако друкчије, свеједно. Први вал је завршио, други још није почео. У међувремену, каже Грамсци, кад је ноћ прошла а дан још није свануо, у том се сивилу појављују духови, монструми. Наша садашњост препуна је чудовишта – етнокрације у Југославији и политички ислам у мојој домовини такви су монструми. Они нису рјешење. Само испуњавају вакуум.

http://www.novossti.com/2010/05/slijedi-razdoblje-ratova-i-revolucija/

(четири писма из Њујорка)

28. април 2010.
Или хладно или киша и онда један топао дан и поново хладно и киша. И природа је отишла.
Тешко је описати како је овде.
Банкротирају градови, одлазе школе и болнице.
Моћне корпорације и војна индустрија су јачи од владе, јер је ова земља заснована само на новцу.
У последње време је горе, јер 2% милијардера су уствари створили глобализацију која уништава културе. Исти стварају ратове, јер тако зарађују. То је њихова професија, као што је моја да будем писац. Али ја не убијам никог.

“Ући у Европу, ући у Европу“, говорили су ти који су слали најбоље Србе да умру у Хагу. Па ми смо Европа, не морамо ући.
У ствари, ЕУ ништа не значи. Погледајте Грчку сад у проблемима.
Поново нови генерални штрајк. Боље да мисле на револуцију.

Револуција се догађа сад у Јужној Америци, почевши од Венецуеле. Боливарска револуција у име првог ослободиоца Боливара, пре много година. 26. априла, ове године је објављено.
Било ми је мило да су бар неке земље одлучиле да не буду слуге.
Чекам нове револуције у име социјалне правде, против глобализације и ратова. За живот.

Нађа Тешић

29. април 2010.
Позвали су ме пре неколико дана да читам песме са другима.
Имала сам само три на енглеском – више их постоји на сајту на српском.
Пре мене су читале две особе – неке песмице које сам заборавила. Да су биле интересантне, не бих.
Онда долазим ја, али морам прво да објасним где се све догађа јер би мислили да говорим о Ираку или Авганистану.
Објасних кратко и хладно да су САД бомбардовале моју земљу три месеца у пролеће. И да те песме долазе из те реалне атмосфере 1999.
Били су шокирани јер је моје било стварно. Уништила сам њихов дан. Они се не сећају тога, нити Ирака.
Било је дуго ћутање, а онда аплауз. Јер су песме као песме добре. И онда киднух.

То ме је подсетило на тешко време када је мој једини брат умро и морала сам бити на комеморацији и говорити како би он желео. Да је његово име Стојан, а Стив су му наметнули. Његово детињство, рад све и шта је мислио о САД на крају живота. Лоше. Да нисам била ту, нико не би знао да се родио у Ужицу, у Србији.
Као што сам знала унапред – после мене су дошли Американци, причали шале о њему, смејали се итд. итд.
Американци су ми рекли док сам излазила, да сам употребила и ову прилику да ширим пропаганду!!!!!! Коју пропаганду? Да је мој брат рођен у Србији и да на крају живота није волео Америку. То је истина. Нек се носе у..
Ја их се не плашим, нимало. И ви тамо не бисте требали.

Пољубите Београд и земљу.

Ваша Нађа Тешић

1.  мај 2010.
Данас је Први мај, дан радника у целом свету. Почео је у Америци, када су радници били као робови. У Чикагу.
Идем и поред тога што ме нога боли. На Јунион сквер, на југу острва. Јунион значи много шта, али је значило и синдикат радника.

Ту су хиљаде људи, стиснуте у један делић тог простора. Немогуће је кретати се. Полиција свуда.
Одох кући. Време грозно – као август, а пре два дана је било као март. Сви су то приметили и сви се жале. Природа се побунила. Има право. Треба да се и ми побунимо. Јер без буне, нема ништа. Цео свет би требало да се побуни.

Имадох срећу, таксиста је из Хаитија. Почесмо на француском. И кад је чуо да сам из Србије, рече да смо ми исто колонизовани као и његова земља.

Морам рећи да Хаићани све знају, више него професори политичких наука овде, да памте своју невероватну историју.

Знала сам, али он потврди да је садашњи председник део америчке владе, а да Аристид не може да се врати, јер му Америка не дозвољава. Аристиде, кога је народ волео, је у Јужној Африци.
Било је дивно и за таксисту и за мене, јер не бисмо могли све рећи Американцима, који ништа не знају, јер је ово демократија Кока-Коле…
Растали смо се као пријатељи. Он се зове Ариел, а ја му објасних да моје име значи „леспуар” на француском.
Он диже песнице и рече: “Да живе све револуције за слободу!”

Нађа

3. мај 2010.
Американци ништа не знају о томе  да је председник Буш млађи потписао да ‘Америка има право да шири и нетачну пропаганду свуда по свету у интересу земље.’
На шта вас ово подсећа?
Имам колеге који су опседунти легалним.. Паметни и дивни људи који не раде само за новац.

Овде је највећа еколошка катасрофа. БП платформа је изгорела. Тражили су нафту у дубинама, са површине океана. Они нису само Бритиш Петрол, него припадају огромној корпорацији за истраживање нафте.
То је приватна корпорација која је платила неким људима за одобрење.

Нафта шиба стално – хиљаде тона.
То значи да ће пропасти све рибе и рибари који су од рибе живели. Као и заштићене мочваре са птицама, и њихова гнезда, и мале животиње, и све.
Поново је Луизијана погођена, а сад су и Алабама, и Мисисипи, и Флорида.
Питам се – ова земља која има и војску и Пентагон и шаље људе на Месец – како не могу то да реше?

Куба би то решила или предвидела унапред, али они не би дали право неком да дође и ствара страхоте за лову.
Они чак предвиде урагане и склоне цело становништво. Што није било у Луизијани, где није било ни лекара.

Разлике су огромне – Куба брине о свом народу, а ово што се догађа у САД је галопирајући капитализам.

Нађа

Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А.Медведеву од Друштвеног покрета «Косовски фронт»

Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Друштвени покрет «Косовски Фронт», настао 2008. године, обједињава људе – грађане Русије, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других земаља које не заборављају духовне, културне и крвне везе између Русије и Србије. Пре више од две године је колевка српске државности и православне културе – покрајина Косово и Метохија, једнострано проглашена државом независном од Србије. Тај незаконит чин албанских сепаратиста су, упркос свим нормама међународног права, признале десетине земаља.

Русија није признала самопроглашену државу и заузела је по том питању савестан став који одговара нормама и принципима међународног права. Од тренутка искрсавања косовског проблема па све до данас Русија на међународној арени иступа као чврст и одлучан присталица поштовања одредби резолуције ОУН бр.1244, којом је потврђен принцип нерушивости територијалне целовитости Србије. У вези с тим је покрет «Косовски Фронт» не једном спроводио акције подршке деловању руководства Русије у тој сфери.

Ситуација и даље остаје тешка као и пре. Косово и Метохија остаје под контролом незаконитих сепаратистичких власти. Малени део територије на северу Покрајине, где живи већина преосталих Срба, засад још није доспео под потпуну контролу сепаратиста, али га фактички не контролишу ни власти Србије. Функцију одржавања безбедности врше снаге КФОР, које се већином састоје од војника оних сила које су признале независност Косова, те зато нису наклоњене српском становништву Покрајине. У погледу Срба стално постоји претња насилних радњи од стране албанске већине, што се већ не једном дешавало. У последње време се шире гласине о томе да се у наредним месецима албанске незаконите власти уз подршку истих војника западних земаља припремају за то да силом преузму контролу над северним општинама Покрајине.

Сада се Косово и Метохија формално налази под контролом међународних структура. Србија нема могућност да у Покрајини примени силу ради очувања целовитости своје територије, не може користити своје структуре силе ради заштите Срба који живе у Покрајини. С тим у вези огроман значај стиче улога Русије – традиционалног савезника Србије, која је стална чланица Савета Безбедности ОУН и у могућности да утиче на формирање одлука на међународној арени. Између осталог, врло пожељним и актуелним се чини питање непосредног присуства наше земље у зони косовског конфликта. Русија има пуно право да покрене питање укључивања свог војног контингента у састав међународних сила које одржавају безбедност на Косову. То питање је постало посебно актуелно од незаконитог проглашавања независности Косова, пошто се од тог тренутка међународна заједница поделила на две групе које опонирају једна друој, а при томе је једна од њих несавесно, упркос важећим правним нормама, признала легитимност дејстава албанских сепаратиста. Та околност да међународни војни контингент на Косову чине војници искључиво из земаља које су признале самопроглашену «државу» представља очити отклон и вапијућу неправду. Такав однос снага не само да пружа очиту предност албанској страни и угрожава права Срба, већ и крњи интересе осталих чланова међународне заједнице који не признају меродавност сепаратистичког «отцепљења». У вези с тим би било изузетно пожељно присуство руског војног контингента на Косову, поготово у северним општинама Покрајине. Сем тога, чини се да би актуелан корак представљало размештање руских војних база и у другим областима Србије, најбоље – у непосредној близини Косова и Метохије. Такво решење било би сосвим умесно и праведно, с обзиром на постојање велике америчке војне базе Кемп-Бондстил на територији Покрајине. Руско присуство би представљало одређену противтежу, отклањајући очити отклон у корист присталица независности Косова. Војно-техничку сарадњу би могле понудити и друге земље које нису признале самопроглашену државу.
Други проблем који брине учеснике Покрета «Косовски фронт» јесте рад Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) у Хагу. О пристрасном и необјективном ставу тог органа који судски гони претежно Србе, већ и врапци на крову цвркућу. Мора се констатовати да је сада тај међународный орган, који су ОУН формирале у циљу вршења праведног и непристрасног правосуђа, показао своју потпуну неодрживост, претворивши се у оруђе гоњења само једне од страна југословенског конфликта. Пристрасност и антисрпска усмереност МТБЈ је очигледна: на одговорност су позвани практично сви истакнути делатници српске стране, док се лидери косовских Албанаца – окореле убице и крвници као што су Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинај, криви за злочине против човечности, па и за оне одвратне попут трговине људским органима, налазе на слободи – Трибунал или уопште није подизао оптужнице против њих, или их је оправдао на најциничнији и најбезочнији начин.

Сем тога треба истаћи да међународно правосуђе у погледу бивше Југославије изгледа неосновано ограничено. Док се међународна заједница побринула за кажњавање зличина извршених током међуетничких војних сукоба, неправедно се не обраћа пажња на злочине извршене током војне агресије НАТО и варварских бомбардовања Југославије 1999. године. Принцип једнакости свих људи пред нормама закона и морала захтева да се и виновници тих злочина позову на одговорност.

Сасвим је очигледна неопходност престанка рада МТБЈ у оном виду у коме се сада врши, и формирање уместо њега новог органа, способног да врши правосуђе на основу принципа праведности, објективности и непристрасности. У састав таквог органа обавезно морају ући представници држава које не признају «независност» Косова и Метохије.

У вези с тим се друштвени покрет «Косовски фронт» обраћа Вама као шефу Руске државе, са следећим апелом:

1.    Наставити линију одбране норми и принципа међународног права, који искључују могућност повреде територијалне целовитости Србије и једностраног отцепљења Косова.

2.    Блокирати сваки покушај званичног признавања самопроглашене «државе Косово» на међународној арени, покушај укључивања представника те незаконите творевине у међународне органе и структуре.

3.    Понудити влади Србије широки спектар помоћи у решавању косовског проблема.

4.    Понудити влади Србије размештај руског војног контингента у северним општинама покрајине Косово и Метохија са седиштем у Косовској Митровици.

5.    Понудити влади Србије да размотри питање размештања руске војне базе у близини административне линије која одваја Косово од остале територије Србије.

6.    Покренути на међународној арени иницијативу превременог престанка овлашћења МТБЈ у Хагу и формирања новог међународног судског органа, који би вршио правосуђе у погледу злочинаца који до данашњег дана нису позивани на одговорност – лица кривих за ратне злочине и злочине против мира, извршене у односу на бившу Југославију 1999. године, а такође кривих за геноцид против неалбанског становништва покрајине Косово и Метохија.

Отворено писмо Председнику Руске Федерације Д.А. Медведеву од Друштвеного покрета «Косовски фронт» прихваћено је 27. марта 2010. године на Трећем збору актива Московске подружнице Покрета «Косовски фронт» и затим одобрено од стране других подружница Покрета «Косовски фронт», а такође подржано од стране низа друштвених православно-родољубивих организација

Демократура у Србији је „сребреничком декларацијом“, након СОФА споразума и Еулекса, наставила да задаје смишљене ударце и националном бићу и самом постојању државе. Системом који одавно примењује њихов НАТО наредбодавац – „ уједи па пољуби“, као еквивалент штапу и шаргарепи, настављају ситним квазинационалистичким излетима у свери њихових имагинарних „дипломатских победа“ и накнадним просрпским скупштинским резолуцијама да прикрију крупне велеиздајничке потезе које бескомпромисно вуку у самој Србији. Отпор је никакав, сведен на танку и прекрхку повезаност сујетних и нарцисоидних вечитих чувара националног и разочараних петооктобараца. Увредљиво је да коалиција човека који је са Ђинђићем испоручио Милошевића а Црну Гору предао наркокартелима и Вашингтону и простачине која се за време бомбардовања крила по кукуризима избегавајући војни позив а која, наведена коалиција, очијука са оба крила онога што се некада звало најјачом партијом у држави, буде једино (али демократури веома сврсисходно) медијски експонирано као организовани српски отпор.

Пре започињања коначног отпора групи на власти која је већ себе почела да види као непомерљиве намеснике са апсултним инфалибитетом и незаблудивошћу у стилу и форми римских понтификуса и једине „поштене инетелигенције“ која наставља дела њихових деда и очева, они који би хтели да стану на пут овој вишеглавој немани, чије су празне главе у Београду, мозак у Вашингтону а тело у Бриселу, морали би прво добрано себе да преиспитају са киме у Србији треба да се удруже у остваривању пројекта „ослобођења Србије“.

Изазивањем унутарцрквених пучева, бригадисањем војске, апсолутном контролом над САНУ, криминалном распродајом државне имовине, поменутој немани није потребно баш још много времена да коначно изађу пред своје менторе са огромном тачком на крају реферата о коначној и апсолутној државној, националној, културној и економској девастацији свега онога што је имало српски префикс. Двери, Национални клуб Видовдан, Народни покрет Србије, Форум за свет равноправних, национално свесни делови СПЦ , те исто такви економисти, генерали Војске и академици морају ургентно да прво организују Јавну седницу Националног саветовања о положају Отаџбине, на њему донесу врло мало по броју али потпуно прецизне закључке и безусловно, лишено свега политикантског, салонског и медијски нашминканог, утру пут политичком савезу који ће зауставити суноврат коме је бомбама првобитном акумулацијом капитала овај народ до сада био разоружан и лишен сваке наде.

Будући политички савез више не сме да сакрива да је нрчетанијски надахнут, од тога да Космет неће бранити само дипломатијом, да ће хапсити и судити издајницима, разбијати криминалне економске конзорцијуме, РТС преименовати у СРТ, укинути ВАНУ, централизовати државу, смањити надлежности покрајина до границе да је сваки сепаратизам у будућности осуђен на неуспех, прекинути дипломатске односе са свим државама ко је Космет признају као државу, јавно именовати Русију као основног и главног стратешког партнера са отвореним вратима ка Кини, Индији и ЕУ, јасно одбацити могућност било каквог повезивања са НАТО пактом и без прикривања обзнанити српске интересе у БиХ и Црној Гори. Неопходноје и да се будући савез и јасно позитивно одреди према војном присуству Русије у нашој држави и реактивисању чланства у савезу Русија – Белорусија.

Не појави ли се хитно у Србији политички савез са већином горе наведених циљева и тако за почетак макар успори рад интересне групе која влада Србијом, можемо се се надати да ћемо остати у броју и територији наших Лужичких имењака.

www.olivervulovic.com

О лету, једноставности и јагодама
Ромер је о њој у Паризу снимио филм, Колтрејн и Че подарили су њеном осмеху надмоћност и тугу, њен брат Стојан, Стив, једини српски „оскаровац”, тврдио је да она никад није правила труле компромисе и да зато мирно спава. У Америци је студирала француску књижевност, на Сорбони докторирала на Прусту, на Бруклин колеџу предавала сценарио, режију, продукцију и пропаганду. Па ипак, она је у свему, и пре свега, песник

Пише: Бранислав Матић

Имала је петнаест година када се са мајком и братом Стојаном, недуго после Другог светског рата, одселила из родног Ужица у Чикаго. Спајање породице, сусрет са оцем, кога дотад није познавала. „Ужас првих година” у Америци касније је описала у књижевном мемоару Умрети у Чикагу. Месец дана по доласку писала је југословенском конзулату, „молећи да је спасу”. Али, пошто није била пунолетна, помоћи није могло бити.
Студије је завршила у САД, докторирала на Сорбони. Једно време предавала је француску књижевност чак у Вијетнаму, потом на Реџерс универзитету. На Бруклин колеџу у Њујорку била је професор сценарија, режије, продукције и пропаганде. Аутор је романа Далеко од Вијетнама, Борац у сенци и Родна груда, који су доживели значајне успехе у Америци. Написала је и драме После револуције, Жетва, Шта је остало. Њена дела, иако објављивана у много земаља и издања, никада нису објављена на српском језику. Баш као и дела њеног брата Стива Тешића, јединог српског „оскаровца” (за сценарио филма Four Friends, Четири друга, 1981).
Ове зиме у Њујорку, гледајући из далека у моје упамћене очи, говори за Националну ревију.

Детињство. Прво сећање: Немци, затим бомбардовање Ужица и моје куће. Мала сам, малецка. Затрпана у рушевинама. У последњем тренутку мама ме спасава, захваљујући томе што је моја ципелица вирила из рушевина. Рањена сам. Операција на земљи, без анестезије.
Спавамо код некога. Уместо прозора, само јастуци. Немци желе да ме убију, бајонет ми је под грлом, али ме је баба Пава спасла – говорила је немачки.
Затим почиње право детињство. У малом стану нас четворо. Имала сам клаустрофобију дуго и постала другачија. Али ипак сам била најбоља у разреду и најбољи пионир – помагати сељацима да читају и садити цвеће.
Ипак, било је дивно. Нигде аутомобила, једноставност и солидарност, сви помажемо свима. Санкање зими, лето на реци Ђетињи. Чист ваздух, мирис села око нас, свици, приче.
Лето код деде у Рачи. Дивота. Воденица. Река Рача чиста, можеш је пити. Идемо боси, брат и ја. Све је ту, и воће и волови и пчеле, све. Јашемо коња вранца без седла, заспимо на њему, а он зна где треба да иде.
Лепота природног у свему.
Радила сам све као и други на селу – око оваца, жетва пшенице, берба кукуруза, купљење шљива.
У Ужицу сам прочитала целу једну библиотеку. Било је дивно. То време.

Одлазак. Мама је хтела да иде у Америку из неких својих разлога. Ја не, никад. Мени је петнаест. После бомбардовања и свега, ја сам мирна и срећна. Професори ме воле, као и другарице. И ја њих. Увек сам одлична. Америка ме никад није привлачила, ама нимало. Све је то било намештено и неприродно – баш као што Естер Вилијамс рони и излази из воде са беспрекорним кармином и фризуром, као да излази од фризера. Такође, материјално ми није било важно, као ни сад. Носила сам црну кецељу, као и други, и није ми сметало. Волела сам реку, деду, мој град и моју земљу (волим је још увек).
Одлазак је био као погреб. Другарице и професори нас прате. Плачем. Они ме љубе. Као да идем у неки немачки логор. И онда пиштаљка, и воз креће.
Почетак у Америци је био стравичан. Сви смо изгубили много килограма, због бљутаве хране, згађеног ваздуха и самоће. То би била дуга прича или роман.

Париз. У Паризу сам била у разним периодима и сваки је био другачији. (Ни један тај Париз више не постоји, глобализација је сравнила све.) Први пут имам тај осећај слободе због тога што нисам у Америци. Лепота града, мириси кафе и пекара. Станујем свуда. Сартр, Ками и Симон де Бовоар су главни. Мени је 21 година. Враћам се у Америку да предајем француски језик и књижевност. Отац је умро.
После годину дана поново сам у Паризу и остајем, мислим, две године. У Студентском граду, где живим, случајно ме проналази Ерик Ромер. Ја тада нисам знала ко је он. Разговарали смо, радила сам тада у Паризу докторску тезу о Прусту, и Ерик ме изабере за улогу у филму Нађа у Паризу (Nadja a Paris). И касније је много волео да прича са мном, и остали смо пријатељи све до његове недавне смрти.  Упознала сам тада цео „нови талас”, и Годара, и Поланског, све.
Онда поново натраг у Америку, опет сам професор француске литературе.
Али се после извесног времена враћам у Париз, због много чега. Била сам ту и 1968. И мој син се родио у Паризу, ту сам се удала, случајно, између две барикаде на улици, и сад се управо разводим. C’est la vie.

Живот, путовања. Од почетка су ме многи питали, као и сад, код нас, о мојим путовањима и о Паризу. Увек су замишљали гомиле долара, јер долазим из Америке. Ништа од тога није било. Радила сам у Америци, као и брат, радила сам и у Паризу. У Париз долазим с малим кофером у којем је само оно најнужније. Ерика Ромера, који ће снимити филм о мени, срећем у патикама и фармерицама, без шминке, с косом дугом два центиметра (јер је тако практичније и јефтиније). Никад ми то није било важно – перје и како споља изгледам. То ме није омело ни у чему – ни са студентима, ни са радницима, ни са париском аристократијом. Била сам увек само ја. Путовала сам свуда и јефтино. Аутостоп. У северној Африци и Италији су ме сматрали дечаком. Дуге су то приче, драги пријатељу. Све скупа, никад се нигде нисам продала, јер сам желела да увек мирно спавам. И спавам још увек тако.

Музика. Рекли су ми да је све што пишем музика – и песме, и романи, и позориште, и сценарији. За мене је музика све природно и људско. Шум дрвећа на ветру, жубор реке, валови океана, киша, тихо падање снега, плач или радост деце, муње, свађе људи, сузе, ватрогасци, полиција, бомбардовање, крик, шаптање, разни језици, свадбе, порођај. Све. Била сам и тонски сниматељ у холивудском филму. Чујем и превише добро.
Нећу говорити о класичној музици, јер волим све, из свих земаља.
Џез сам примила телесно. Колтрејн, Елингтон, итд. Колтрејн је у мом првом комаду. Композиција се зове „Алабама”, о црначкој цркви пуној деце, спаљеној од стране расиста. Све је садржано у црначкој духовној музици. Ту су и молитва и вапај и пасија и гнев и жеља за слободом. Њихове цркве су невероватне. Ако сам и мало Американка, то је због црнаца, који су дубоко религиозни и хумани. Далеко више него белци. Најпре, дакле, музика. Затим, и мој први младић је свирао контрабас и постао познат. Није нам било лако, зато што што је био мелез, отпори средине су били велики. Још увек смо пријатељи.

Револуција. Ту је одговор лак: револуција дође кад мора да дође. Јер је људима доста свега и немају шта да изгубе, ништа немају. Видела сам ону кубанску. Ови овде, где живим, лажу да је то диктатура. Раније су тамо и деца и одрасли масовно умирали од глади и болести. Сад су сви здрави и образовани, да се изненадиш. Године 1999. знали су истину о збивањима код нас више него Европљани.
Моје сећање на Кубанску револуцију: Стојим на обали мора. Узбуркано, валови, олуја. Не смем да уђем. Видим децу која се играју у мору. Без страха. Девојчица, око осам година јој је, излази из воде, пољуби ме, узме ме за руку и поведе да се играм са њима. И ја уђох у море без страха.

Че. Тешко ми је да говорим о њему кратко, јер знам све. Мислила сам о њему и кад га нисам знала, ни његово име. Он је у мом комаду После Револуције као слика на зиду. Он је у мом комаду Far from Vietnam. Поглавље се зове „Љубав”. Био је образован, завршио медицину у Аргентини, био је револуционар, идеалиста, чист. На Куби, у селима, његова слика стоји до Христа, првог великог револуционара. Живео је, у свему, као обичан народ. Материјално никад за њега није било важно.
Гевара је симбол перманентне револуције. Он се појави свуда где нема правде а има сиромаха. Код нас, у бомбама разрушеном Београду, у пролеће 1999, студенти су носили његову слику.

Први роман. Нисам мислила да га пишем, али сам одједном, изненада, чула једно име и оно је било кључ, отворило врата. Тешко је описати. Ушла сам у моје детињство са свим звуцима и мирисима, као да све живим поново. Писала сам брзо, без коректуре, да то не изгубим. Стављала сам све на патос, по темама, као а, б, в, г… Непрестано сам плакала од радости што се време може поновити. И дошла до краја за месец дана. Онда је све ишчезло, да се више никада не понови. И онда сам плакала, али од туге што је то тако. Као да је неко други писао.
Наравно, у другој верзији сам променила детаље и постала писац.
Роман се зове Shadow Partisan (Борац у сенци).
У њему је ритам, чак и на енглеском, ужичког кола.
Роман је овде, у САД, добио две новчане награде, које сам потрошила за српску ствар. Код нас га нису објавили, јер нисам пристала на стравично лоше преводе. Враћајући се у Ужице, видела сам да је живот као неки документарни филм без почетка и краја, а мој роман је литература. Поредили су га са Шагаловим сликама.

Стојан. Били смо ја и Стојан, или Толе, или Стив, као близанци. Увек смо се волели, од самог почетка, и случајно кренули истим путем. Овде, у Њујорку, виђали смо се у једном тихом ресторану, само нас двоје, да разговарамо о свему што се догађа, и с нама и у свету. Опрости, не могу више о њему, јер ме боли.

Њујорк. Мој Њујорк не постоји, никад није постојао, као што је некад постојао  Париз на левој обали Сене, или некадашњи Београд. Ни мој брат Стојан није имао свој Њујорк, него своју радну собу. Не треба заборавити да овај град има више становника него цела Србија. Метеж. Сви језици, све нације, све боје. Брзе промене. На пример, мој син Стефан изгубио је пола пријатеља већ у основној школи. Њихови родитељи су кренули негде другде за послом.
Сад је још далеко теже и много горе. Радње масовно банкротирају, гасе се и позоришта, људи се селе, нови долазе и одлазе, кад изгубе посао остају и без стана, без ичега. Депресија. Берза махнита горе-доле, и само лова, лова, лова, једина идеологија ове земље.
Мали број пријатеља је још увек ту, а сутра неће бити ни њих.
Мој Њујорк је мој стан са великим бројем књига. (Ових дана поново читам Лелејску гору. Диван роман.) Идем у један стари бар, право чудо да још постоји, и ту пишем. Ту су људи из целог света. Ја сам као мува на зиду, не причам, али пажљиво слушам.

Моја Србија. Шта ја знам о целој Србији? Мало. Била сам у Ужицу прошлог лета и било је доста људи који су дошли да ме виде. Видела сам моју стару и једину другарицу Славенку Верговић и њеног мужа, сликара. Било је и комичног: човек кога се не сећам каже да је у раној младости био заљубљен у мене и љубоморан на неког клинца.
Иако сам долазила често и настојала да пратим све, то Ужице прошлог лета је било неки други град, који не бих познала. Нема више оних лепих брда, само кућерине, сва околна села су постала део града. Много аутомобила. Мирис и дух града више нису исти. Нико се ту зими више не санка, него сви иду на Златибор. У хотелу у којем су ме сместили ништа није функционисало, па одох да спавам код Зорана Јеремића, дивног човека и песника. И упознах његову породицу. Све ме подсети на књигу You can’t go home again (Нема повратка кући) америчког писца Томаса Вулфа. Нормално је да се све мења, али брзина свега ових година превелика је за људску душу.

Љубав. Не могу да говорим о холивудској љубави, где се сви заљубљују на први поглед, а онда одмах долази секс. Нисам је знала нити желим. То није љубав и не траје. За мене је љубав све што волим – моја земља, син, мајка, брат, моји пријатељи, разни писци, моја музика, моје слике. И остајем верна. Љубав између мушкарца и жене, ако је љубав, захтева много више од тела. Можда ју је баш зато данас тако тешко наћи.

Шта сањам, а шта ми се дешава. Моји снови били су ми путоказ целог живота, као нека друга димензија која ми је помагала да разумем сопствени живот. Фројд ми није био потребан, све је било јасно. Многи моји снови су били приче, преостајало ми је само да их напишем. Имала сам четири различите серије које су се саме од себе завршиле. Један сан је из времена кад ми је било 22 године: на крају чујем да ми је брат умро и осећам стравичан бол, исти као много година касније када се то заиста десило.
Ако говоримо о сну као жељи за нечим у реалном животу, нисам имала много таквих жеља, или сам их све живела. Биле су три у детињству: живети живот, имати деце, написати књигу. И то имадох.

Кад данас помислим на Србију… Кад сад, овде у Њујорку, мислим на Србију, мислим на млади сир и кајмак и шумске јагоде. Овде их нема. Од првог дана у имиграцији воће, ма како лепо изгледало, није имало укуса. („Цвеће без мириса, воће без укуса, жене без љубави”, говорио је мој покојни отац. Он и Америка се нису слагали. И ето, Бане, одједном мислим на њега.) Ја и брат смо носили исте слике и вечито се сећали једне Србије које, изгледа, више нема. Све је било природније, нисмо оволико били у власти машина, мириси свега су били јачи (мирис врбе, багрема, мирис сваког годишњег доба).
Сећам се: сеоске девојке перу рубље у реци испод врта мог деде и каче га по неком дрвећу да се осуши. Скидају и своју одећу да је оперу, потом улазе у реку. Лепота њиховог тела на сунцу. Лепота расплетене косе. Мирис реке и врбе и њихова радост. Лето је.

Истина. Било је много више истине пре телевизије, јер су људи читали књиге и полако промишљали о свему. Сад овде, у САД, чита 1 одсто њих. Студенти којима сам предавала на универзитету нису знали ништа. Телевизија бомбардује брзим сликама, људи мисле да све виде и све знају. Слика се понавља, јефтино је. Било је време кад су најбољи француски песници преводили наше, и дивили им се, и знали нашу историју. Сад, овде, нико не зна ни француске песнике, ни наше, ни своје.
У Србији, на жалост, један број људи верује у америчке илузије и пропагандне стереотипе у које не верују ни Американци. У Србији, на жалост, један број људи одбија да схвати: оцрњују нас готово искључиво зато да би оправдали себе, да би прикрили своје мотиве и ужасне последице свог деловања.

Ко је највише утицао (или шта)… На мене?
Немци: Хтели да ме убију и дуго сам имала кошмаре и клаустрофобију.
Ослобођење: Сећам се великог кола на тргу, око огромне ватре. Била сам малецка, али се сећам.
Баба Пава: Била је тако морална, чиста у свему, тиха, дубоко религиозна на свој једноставни начин. Молила се Богу као свом старом пријатељу. „Нађи су потребне ципеле. Помози нам!” моли се баба Пава. А ја, до ње, шапћем јој: „Заборавила си Божану и Десу!” Са бабом Павом сам ишла у цркву, рано ујутру. Увек мислим на њу.
Прва учитељица: Партизанка негде из Крајине, била је готово иста као баба Пава. Морална, тиха, праведна са свима.
Мама: Њене приче и како их је причала. Стварала је драме, јер је имала дар мимике. Јака, јача од других жена, сама је морала да издржава нас четворо, после и тетку Виду. И још увек се смеје. (Пошто сам одрасла у матријархату, није ни чудо што су те три жене дефинисале моју личност.)
Књиге: Наше, руске и америчке, с краја XIX и из првих деценија XX века. Читала сам пуно, често исту књигу по више пута. Касније, у Америци, била је то француска литература и Париз којег више нема.
Отац: Оставио је многе књиге о српском селу, као и антрополошке књиге о путовањима по Африци. И неку дубоку тугу због тога што смо одрасли без њега.
Жика Павловић: Мој најбољи пријатељ. Направио је за мене листу књига које треба да прочитам, како бих надокнадила све што сам пропустила. Било је то веома важно за мене. Београд није исти без Жике Павловића.

Увек ме растужи кад видим… Старе жене које траже храну по контејнерима (а некад су имале децу и породицу). Тешко болесну децу. Старе и младе бескућнике, на љутој зими, без капута. Младе војнике без руку и ногу. Јесен. Некад чисте, а данас мртве реке. Младу дете-проституку на улици. Да је човек најгора животиња. Да нико не разуме никога, да се рађамо и умиремо сами. Да не могу да зауставим време, које све меље (моја стара опсесија, још од десете године). Да више не разумем неке младе људе у Србији. Да је живот апсурдан.

***

Холивуд
Могла сам да радим ту, али ме није интересовало. Други то не би одбили. Холивуд није имао шта да ми пружи, јер ме ни слава ни материјално нису интересовали. Брату се такође није свиђала та ужасна атмосфера тамо. Рекао ми је пред крај живота да никада нисам пристала на компромис. Зато спавам мирно.

***

Позориште
Немам шта рећи. Некад је било другачије, кад смо брат и ја писали драме. Сад је све појела комерцијала. Прво се то догодило филму, затим позоришту, онда и литератури. Једино је поезија задржала независност, јер је чита мало људи и на њој не могу да зарађују. Не идем у позориште, већ дуго. Најбоље позориште видела сам у Београду деведесетих, у режији Љубише Ристића. Велики таленат.

***

Борба
Свако зна шта је борба. Али данас пре било каквог оружја долази друго – како победити испирање мозгова, злоупотребу телевизије, итд. Све је могуће. Али, ако немаш новац, мораш бити бољи у свему, са већом интелигенцијом и маштом. Уосталом, зар је мало примера да је империја бивала побеђена.

НАЂА ТЕШИЋ, ПИСАЦ, ИЗ ЊУЈОРКА ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”

http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br%2019/Vise%20od%20igre%20-%20Nadja%20Tesic.html

НАТО пакт, Сребреница, Косово и Младић

Осамнаестог јануара ове године, британски министар иностраних послова Дејвид Милибанд записао је у свој блог, под насловом „Сребреница“, следеће:

„The Serbian President Boris Tadic has called for a Serbian Parliament resolution on the Srebrenica massacre. The 15th anniversary falls in July. I think this is a very welcome initiative. I hope it prospers and is not resisted or misused. Amidst all the terrible crimes of the 1990s in the former Yugoslavia, Srebrenica, with more than 8000 victims, stands out. This was the largest mass murder in Europe since World War II, and ICTY and the ICJ have both determined that acts of genocide were committed at Srebrenica.

Борис Тадић и Дејвид Милибанд
I know from my meetings with my Serbian counterpart that the present Serbian Government is working hard to try to find General Mladic, who has been charged with responsibility for this atrocity. Facing up to the past can be painful. Srebrenica is seen, across the world, rightly as a grim reminder of the depths to which people can sink when dictators whip up ethnic hatred, and the outside world doesn’t intervene in time.“

http://blogs.fco.gov.uk/roller/miliband/entry/srebenica1

Треба ли вам превод? Зар је могуће да још нисте научили енглески, а хоћете у Европу?! У том случају, једно је сигурно – нећете моћи да будете официр „Војске Србије“, ни да сарађујете са гардом из Охаја. Али, ја вас поштујем па ћу вам дати превод:

Молох, пардон, Милибанд хвали председника Тадића што је иницирао резолуцију о Сребреници, „том највећем масовном убиству у Европи после Другог светског рата, које су и Хашки трибунал и Међунардони суд правде окарактерисали као геноцид“.  „Ја знам“, каже он даље, „из сусрета са мојим српским колегом, да садашња Влада Србије чини све да нађе генерала Младића, који је оптужен за ово зверство“. На крају поента: „На Сребреницу се с правом, широм света гледа као на страшно подсећање колико ниско људи могу пасти кад диктатори распире етничку мржњу, а спољна интервенција не стигне на време“.

Ту су и Сребреница и Младић и Косово, органски повезани у перфидној мисли највећег злочинца у историји. Наравно, не мислим на малог Милибанда, већ на англоамеричку тиранију, најстрашнију од свих које су икада постојале.

Ту је и подвала да су догађаје у Сребреници „Хашки трибунал и Међунардони суд правде окарактерисали као геноцид“. Неко би могао помислити да су они то у судском поступку утврдили. Не. Међународни суд правде није по том питању ништа утврђивао. Он се само позвао на то да је Хашки трибунал утврдио геноцид. А о томе колико је трибунал објективан, не треба трошити речи.

Интервенције НАТО у Босни и на Косову, агресија против СРЈ и српског народа, стигли су, по Милибанду, прекасно. Међутим, рецепти правих светских злочинаца и диктатора, сада су, после Авганистана и Ирака, веома прозирни. Њихове тајне службе организују злочин, ангажују локалне извршиоце, затим њихови светски медији тај злочин многоструко преувеличају, оптуже за злочин неког слободарског локалног вођу или неухватљивог борца – и ето повода за рат, уцене и пљачку. И све то у лажној нади да њихови прави злочини никад неће бити ни разоткривени, а камоли да ће организатори и починиоци за њих одговарати.

А што и да не гаје лажне наде, кад постоји покорност Молоху. И кад жртве усвајају резолуције којима осуђују сами себе. Молоху је у Хаг послато преко 90 Срба, од којих су 16 већ мртви, а остали робијају. Међу њима је седам шефова државе, један председник парламента, три потпредседника владе, три министра одбране и унутрашњих послова, шест начелника генералштаба, један шеф државне безбедности, осамнаест генерала и пет градоначелника! А притом Срби на Балкану, подељени у неколико резервата, као у концентрационим логорима, одушевљени поретком у англоамеричком европском рајху, својом крвљу и знојем хране Молоха и – умиру – од сиромаштва, болести и глади. Свакога дана у Србији нас је 100 мање. Свакога дана, свакога дана…

Да ли је неко поменуо геноцид?

Када смо се бранили војном силом, гинуло нас је много мање.

Наш Молох се данас распада и умире, заражен гангреном финансијске похлепе, руку окрвављених до лаката. Многи су већ видели ту слику, слику Доријана Греја. Одвежимо се што пре од умирућег чудовишта, супротставимо се злу силом и гневом праведника, јер долази свети Георгије! Не хранимо више Молоха својом децом. И како је певао српски епископ:

„Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“

Провиримо мало на лице Молоха, опишимо га. Не зато што Срби не знају какав је. Нису случајно, по анкетама рађеним ових дана, у Србији најомраженији народи Американци и Енглези. Већ зато што се такви злочини не смеју заборавити, да се никад не би поновили.

Почетком 2006. децидирани став о неизбежној независности Космета и садашњи интензитет хајке на Младића, лансирали су Форин Офис и његов тадашњи политички директор Џон Сојерс. Почетком фебруара 2006. он је посетио Београд и Приштину. У Приштини је поновио ставове о Космету, што је тада, далеко пре завршетка Ахтисаријевог плана, изазвало шок и гневне реакције у Београду. Организоване су и демонстрације пред британском амбасадом у Београду, нешто што Срби веома ретко чине.

Слична је била реакција и на захтев за хитно хапшење Младића. Због оваквих реакција, гаранција које је влада Руске Федерације дала за његово лечење у тој земљи и обаваштајног рата који се тих дана и на јавној сцени водио између Британије и Русије, Слободан Милошевић је убијен у Хашком трибуналу. Тек после његове смрти, дошло је до сецесије Црне Горе и проглашења „независности Косова“.

Џон Сојерс у Београду фебруара 2006; организатори и учесници демонстрација пред британском амбасадом

Грађани Србије имали су прилику да у директном преносу прате две седнице Савета безбедности УН, одржане непосредно после проглашења независности „Косова“. На обе је предњачио по агресивности и охолости британски, сада већ амбасадор при УН – Џон Сојерс.

То је онај исти Џон Сојерс који је у време агресије на Југославију 1999. године био спољнополитички саветник британског премијера Тони Блера. Затим се бавио Ираком, из Лондона и Каира, где је до 2005. био амбасадор. Да би после био упућен да из Лондона и Њујорка, „доврши посао“ везан за Космет. За овакво истакнуто учешће у најкриминалнијим пословима своје земље и читавог Запада, новембра 2009. постављен је за директора МИ-6! Његове су газде ваљда рачунале да га директна умешаност у злочин најбоље квалификује да од јавности и правде заштити њих, налогодавце злочина.

У то да Молох нема добре намере нико не може да сумња. Шта су англоамерианци урадили са Косметом, очигледно је, као и притисак који се врши на Републику Српску. Али шта је у позадини? Који непосредни интерес?

Ратко Младић и Дмитриј Рогозин

Специјални представник – амбасадор Русије при НАТО-у Дмитриј Рогозин изјавио је 21. фебруара 2008. да је спонзор „независности Косова“ – наркомафија. „Имамо информације“, рекао је он, „да је Косово постало не само база за пребацивање тешких наркотика даље у Европу, већ и једна велика колективна нарколабораторија“. Он је додао да Русија поседује податке да је одлука неких земаља да признају независност Косова „повезана са тиме, да су лобистичке услуге неких политичара плаћене прљавим новцем наркомафије“.

Председник Руске Федерације Дмитриј Медведев је у време проглашења „независности Косова“  био председнички кандидат на врхунцу предизборне кампање. Једино његово путовање у иностранство тих недеља, била је посета Србији, само недељу дана пре председничких избора у Русији. Непосредно по повратку, 27. фебруара 2008, на предизборном скупу у Нижњем Новгороду, Медведев је изјавио да подршка Србији у решавању косовског проблема мора бити „не само морална, него и практична“. У свом до данас најисцрпнијем јавном излагању о односима са Србијом, које се због своје свеобухватности мора сматрати и програмским, Медведев је обећао: „подржаваћемо Србију у захтеву да се анулирају незаконите одлуке о Косову, и то не само са говорнице УН“. Он је изразио уверење да ће учешће Србије у пројекту „Јужни ток“ и другим великим пројектима Србију ојачати и помоћи „нашој српској браћи да изађу на крај са проблемом који се на њих сручио“.

Дмитриј Медведев прима највише одликовање Српске православне Цркве

Објашњавајући суштину и међународне реперкусије признања независности Косова од стране „групе држава“, инспирисаног „преко океана“, Медведев је нагласио да је тиме „угрожена безбедност и стабилност читавог региона“, у којем је и шибица довољна да изазове европски пожар. „У Европи се ствара жариште нестабилности“, истакао је он, „и могућности ширења шверца дроге и других зала, и цела та зараза ће се ширити у Европи и код нас. Ето зашто проблем Косова и Србије директно утиче и на живот унутар наше земље.“

Ове изјаве највиших руских званичника српски политичари никада нису адекватно оценили. Ту није само реч о подршци Русије нашем одбијању независности Космета, већ о разјашњењу криминалне суштине Молоха. Молох се бави заштитом наркомафије, она је његова продужена рука, па док је то тако, ни један захтев Молоха не сме бити разматран као легитиман и демократски.

А властодршци у Србији заговарају резолуцију о Сребреници и друге видове покорности Молоху.

Од доласка НАТО трупа у Авганистан, производња хероина у тој земљи се удесетостручила. Авганистан данас производи 90% светског хероина. Задивљујуће достигнуће НАТО демократије! Сви знају да је Космет, под контролом НАТО-а, главна транзитна станица авганистанског хероина на путу ка Европи. Званична Русија последњих месеци захтева да производња и дистрибуција авганистанског хероина буду проглашени за претњу међународној безбедности и да тако и буду третирани. Стиче се утисак да је Москва само на корак до тога да на ту претњу адекватно одговори.

Дмитриј Медведев и Виктор Иванов

Према подацима УН, у свету је досад 16 милиона људи изгубило животе од дрога произведених у Авганистану. Директор руске федералне службе за борбу против наркотика Виктор Иванов, је 27. фебруара ове године, у реферату на заседању колегијума ове службе изнео следеће застрашујуће податке: 90% дроге на руском тржишту представља авганистански хероин, који годишње улази у Русију у количини од 35 тона, што је равно пет милијарди инекција. Он је подвукао да „производња наркотика у Авганистану игра улогу глобалног дестабилишућег фактора, посебно за Русију као мету и за земље Централне Азије, као транзитне земље“. Посебно је у свету одјекнула констатација Иванова да у Авганистану НАТО води рат само против талибана, чији је удео у производњи наркотика мањи од 1%, док је борба са преосталих 99% производње препуштена нејаким авганистанским властима. НАТО, дакле, закључује Иванов, нема намеру да се ухвати укоштац са производњом наркотика у Авганистану. Најзначајнији руски државни руководилац у области која представља најболнију тачку у Русији данас, дугогодишњи помоћник Председника Руске Федерације, Виктор Иванов, није се либио да оваквим закључком оцени деловање НАТО-а у Авганистану:

„Дошло је време да се да правна квалификација застрашујуће огромне производње наркотика у Авганистану: претња светском миру и безбедности.“

Владимир Кршљанин

http://www.rawa.org/temp/runews/2008/10/15/how-deeply-is-the-u-s-involved-in-the-afghan-drug-tradeo.html

13.3. у суботу Грузија је бомбардована „тв реалити ратом“.У тобоже директном преносу чуло се да је убијен јужноосетински председник Кокојте, следе слике наводне руске одмазде, напад на Тбилиси, убијен М. Сакашвили, опозиција преузима власт, Руси бомбардују грузинске градове.Шокантни шоу изазвао је експлозију незадовољства и хаоса, хиљаде позива у хитну помоћ, Грузијска Православна Црква и опозиција осудиле су програм као неморалну провокацију, а М. Сакашвили похвалио као реалан и могућ сценарио!Зар је чудно што га је председник Медведев у Русији званично прогласио персоном нон грата!

Американци степују, Руси играју казачок у преговорима о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, који могу да се заврше компромисом, или, убрзаном конфронтацијом и милитаризацијом космоса. Руси инсистирају да се у нови договор укључи ограничење развоја ПРО(противракетне о.). Американци тврде да развој и размештање ПРО у Румунији и на југу Турске није препрека за потписивање договора.

Москва не тако оштро, као у пољско-чешком случају, тражи објашњење о постављању ПРО у Румунији, од 1936. потписнице уговора који ограничава присутство бродова нецрноморских држава у Црном мору, упозорава С. Лавров. НАТО успаванке у стилу: Наше базе и ПРО на руским границама само чувају евросавезнике од иранских ракета Шахаб 4 и 5,(домет од 2800 до 4300 км), не делују на руске стратешке мудраце.Да, у случају израелско-америчког напада на Иран, ПРО на југу Турске и у Румунији може да блокира ирански нуклеарни одговор!Али, све се то односи и на Русију!

Американци су започели милитаризацију космоса холивудским ратом звезда у време филмске звезде Регана! ПРО је направљен да слаби нуклеарни стратешки потенцијал јединог геополитичког и пре свега духовног супарника, Русије, сматрају руски војни експерти!

НАТО не угрожава Русију, понављају западни политичари! Руси не верују, још Александар Трећи понављао је да Русија нема пријатеља, осим Бога на небу и армије и флоте на земљи! Одлука Румуније да угости амерички ПРО поклапа се са предлогом Тираспоља да Придњестровска република постане руска војна база!У великој дивјејевској тајни, пророчанству Преподобног Серафима Саровског каже се да ће се Русији придружити други словенски народи у обновљеној огромној Православној Империји, од које ће зазирати антихристова глобална демократија! Да ли ћемо то бити ми, Сораби? Са једне стране је понуда скупих евроатлантских интеграција, са друге, немогућа неутралност.Око нас су мање више похлепни суседи,са изузетком Републике Српске! Да ли би руска војна база у Србији омекшала тон наших старих познаника Тачија и Ђукановића, и евроатланских савезника у лику Бајдена, Холбрука, Кушнера и Олбрајтове? Можда је решење нашег геополитичког статуса:прагматична сарадња са ЕУ и САД по швајцарском моделу, учешће у Партнерству за мир, и чврсто савезништво са Русијом?

На пример, Американци не поштују договор о војној неутралности источноевропских земаља.Окружили су Русију мрежом војних база, од бивших балтичких совјетских република, до Кавказа, у појасу од Грузије, преко средњеазијских бивших совјетских република, у којима паралелно постоје и руске базе! Званичници НАТО-а понављају да је све то у циљу блокирања иранске ракетне одмазде старој Европи, у случају израелско-америчког „хуманитарног“ напада на иранска нуклеарна постројења!

Наша власт као да болује од политичке катаракте!Мазохистички иде у интеграције, где је чекају прут и вечно клечање на коленима у ћошку, топли зец, укори пред искључење, двојка из владања и вечни поправни испити!

Од Руса се тражи безрезервна подршка за очување Космета у саставу Србије, све до употребе вета у СБ против наших евроатлантских савезника који су нас бомбардовали, отели део територије и даље нас слабе политички, војно, економски, кроз регионализацију, приватизацију, вакцинацију, сорошизацију, модернизацију, највише либерализацију визног режима (одлазак младости), на хиљаду начина! Од Руса се траже кредити повољнији од западних, савезничких! Шта ми нудимо Русима? Осим очерупаног НИС-а, који је продат као здрава и лепа млада са добрим миразом, кад оно споља гладац…а изнутра јадац, плус нафтни експерт (или баксуз) Д.Д у Управном одбору!

Да ли ће неверни(прагматични) Тома, са плус минус 50% руско-америчком диоптријом превазићи евроатлантску кратковидост Бориса Нејаког и понудити Русији војну базу, на југу Србије? Само руски ракетни комплекси у комшилуку ЏемсБондстила могу да одврате геополитичке лешинаре од све мањег плена званог предкумановска Србија.Ако Тома дође на власт, постоји шанса за геополитички заокрет од 50%, уз демократски џез, скупштина ће заиграти каљинку.Да ли ће за седамдесетогодишњицу победе у Другом светском рату кроз Београд проћи у војној паради сви родови руско-српске војске?

Да видимо ко све може да нам дође у госте, у случају да Србија предложи Русији, на пример, 200 хектара за војну базу!

2007. Путин је предложио Бушу заједничко коришћење Габалинске војне базе, грађене у совјетско време, за коју Русија плаћа Азербејџану годишње 7 мил. долара.Овај комплекс контролише радијус од 6000 км, Индију, Иран, Кину, Турску, Пакистан,Ирак, Аустралију,Африку,већи део Индијског и Атланског океана. Габалински систем Дарјал висок 87 м, на 17 спратова, може да прати 20 сложених и 100 појединачних циљева.Ова база је изузетна заштита од америчких интерконтиненталних ракета.

102. руска база Гјурми у Јерменији је бесплатна, јер поред југа Русије штити и Јерменију, моћним ракетним системима, тенковима и специјалним трупама(4000 војника).

У Белорусији су радарски и стратешки системи у селу Ганцевичи, а база Барановичи је у сталној бојевој готовости, под контролом кремљевског председничког нуклеарног кофера. Радијус:5000 км, на земљи и космосу, открива непријатељске интерконтиненталне ракете, контролише нато подморнице у северном Атлантику и Норвешком мору.Овде су на 200 хектара концентрисане елитне јединице Руске Космичке војске и регионалне трупе ОДКБ.У Минској области је 43-радарско-везни систем стратешког домета Вилеика(Антеј), који повезује глобалну мрежу руских нуклеарних подморница са Кремљом.

У Казахстану се налазе највеће руске базе. Од Бајконура у Кизилординској области, где је космодром за ракете Сојуз и Протон, одакле се лансира 70 % руских ракета. Постоје посебни полигони летачко-истраживачког центра Руског Министарства Одбране Чкалова у Ахтубинској области Русије, Атирауској и Западноказахстанској области за испитивање новог оружја и припреме пилота и авијације.Ракете и нови типови муниције проверавају се у 4-Државном полигону(Купустин јар у Астраханској области и делом Казахстану).

На 10-полигону Руског Министарства Одбране (Сари Шаган), величине Србије, на преко 80 хиљада кв. километара, у правцу север-југ 250 км, исток –запад ширине 600 км, врше се пробе балистичких ракетних система, ПРО итд! Ово није крај! 5580-база је полигон Емба, Актјубинске области Казахстана(Јужног Сибира).Реч је о научно-истраживачком центру ПВО.Следи Радарско-технички центар 3-Армије Ракетно Космичке војске Русије у Балхашу 9.

У Киргизији Русија има 5 крупних војних база.999-авиобаза КАНТ Пете Армије ПВО, у Чујској области 20 км од престонице Бишкека!У систему ОДКБ овде се обавља широк спектар одбрамбених задатака, ту су авиони СУ-25, Л-39, ловци СУ 27, СУ 24, који лете 24 часа, без прекида, у свим условима, то је стратешка авиација, са дуплим специјалним посадама за свеноћна и дневна бденија! 954-истраживачка база за специјална торпедна оружја против подморница на језеру Исикул је понос Руске Војно-морске флоте.

338-центар у Карабалти Чалдовару Чујске области обезбеђује везу Главног Штаба Војно-Морске Флоте Русије са нуклеарним подморницама и бродовима који патролирају Тихим и Индијским океаном. За извиђање је задужена 1-сеизмичка станица и 17-а лабораторија у Тјаншању и Џалалабадској области Киргизије које контролишу кинеске нуклеарне потенцијале.Русија проширује своје војне базе у пријатељској Киргизији, повећава број војника,техничку базу, ловачку авиацију, СУ 27, МИГ 29, Л 39, хеликоптера МИ 84, МИ 24! О руским базама у Азији писаћемо још.до 9. маја, велике јубиларне параде на Црвеном тргу.

Човек се учи док је жив! Свака држава такође се учи на својим или туђим промашајима и ратовима! Хоће ли полупокорена Србија направити геополитички заокрет? Сваки корак на путу ка ЕУ-НАТО интеграцијама, праћен је нашим слабљењем, од фактичког губитка Космета силом и уступањем милом државних ингеренција војвођанским сепаратистима. Попут великог везира, Борис Нејаки у Рашку област доводи историјске стратешке партнере,Турке!

Само да се наше гордо демократско посртање ка Европи не заврши у стилу бајке Цар је го! Да , не дај Боже, за десетак година, на свечаној скупштинској седници Гордана Чомић не прочита одлуку о уласку Србије у ЕУ, у присутству делегација пријатељских суседа, такође чланица ЕУ и НАТО-а, Војводине, Санџака, Црне Горе, Хрватске, Босне итд! СРС је забрањена, нема ко да баци ципелу на председницу! Из задњих клупа, Веља Илић шапуће: Браћо, људи, грађани, Срби! Цар је го! Зар је ово победа?

Оставимо овај мрачни сценарио! Да ли ће нека будућа власт предложити Русији бесплатну базу за тако насушни мир и крај западне игре политичких домина, где сви наши суседи добијају подршку за унитарне јаке државе, само ми, Срби, кроз такозвану регионализацију, треба да изгубимо крвљу стечену државу? Чујем да ће покрет Моја Русија, Ивана Исаковића на Славији у Београду поводом 65.година велике победе, пре свега, СССР, над нацизмом, 9. маја, у знак захвалности и сећања на 35 хиљада Руса погинулих у борбама за ослобођење Југославије, поставити билборд са ликом руског председника Медведева, маршала Жукова и Стаљина!

Радмила Војновић
vradmila@ya.ru

Пропали Крањски самит је у ствари било само пуко извршавање европског налога  Словенији и Хрватској  да као истурене државе „каобајаги“ буду саорганизатори некаквог „самита“ којим је ЕУ хтела да опипа пулс садашње српске администрације  и да се тако увери да ли ће Србија успети да „прогута“ Космет као државу-учесника на неком дипломатском скупу од значаја. Цела ова маскарада је у ствари само једна од припремних ствари пред организацију скупа ЕУ – Западни Балкан, најављену за јуни месец у Сарајеву, где је ЕУ хтела за столом да види и њено чедо „ Републик е Косовес“. У том смислу се тек сада види значај и сувислост Јеремићевог „ако буде питање ЕУ или Космет –одабраћемо Космет“ и на то  бурног реаговања у Србији од стране европских владиних организација и групације која је успела да се региструје као политичка странка ЛДП. Европа је Србији одавно стрпала мачку у џак и понаша се као да је баш брига што Србија из тог џака чује гласно мјаукање. У том смислу и треба посматрати наведени Јеремићев „недипломатски“ испад и као одговор на врло „дипломатско“ уцењивачко и претеће писмо неколицине европских министара спољних послова упућеног њему пре два месеца а у вези његових активности окоКосмета. Јеремић је последњим акцијама успешно извео  чишћење простораза садашње Тадаћивео јасно не европској крањској подметачини. Опарарелним акцијама против РС и случајног Баронесиног прекјучерашњег ударања пацки истој а пред сам најављени скуп у Крању где је Шпирићтребао да представља БиХ, даје све  више на тачности претпоставки дасе Европа спрема на један дипломатски блиц криг против српског елемента на Балкану, поготову што многи у њеним редовима мисле да је са одмрзавањем примене економског споразума и укидањем виза Србија од силних шаргарепа добила дипломатску авитаминозу од које више не види добро шта ради.

Гледајући уназад, а како би се иначе и могло без тога гледати унапред, имамо годинама у континуитету низ антисрпских дипломатских  акција Словеније и Хрватске, како у оквиру ОУН, тако и у оквиру другихрегионалних организација у Европи. Готово да није могао проћи кварталу оквиру године а да једна од ове две државе или обе заједно нисузабадале дипломатске клипове у точкове, прво СРЈ преко СЦГ а онда иСрбије. После низа Месићевих и Кацинових акција које су након готово свебалканског признавања наше побуњене покрајине као државе /част Румунији и Грчкој/, оне су успшешно додале и на убрзању већ одавно нама познатој синергији дипломатских активности у интересу побољшања регионалне сарадње /регионална сарадња је оно што мјауче из џака/. Иако лично неверујем да је Тадићево крањско не део озбиљне политике коју заступа већ више посредан одговор на Николићевих милион потписа и благо сипање прашине по општој, благо речено,  економској растројености Србије , којој се и поред Цветковићевог и Динкићевог врачарења и гатања ипак не види скори крај, Шапер на пар дана може бити задољан.Но  шта ћемо у понедељак, уторак, у априлу, мају….

Оваква Тадићева акција уједно је и озбиљан знак да му се у глави вишена замрчи када размишља о српској „великој коалицији „ДС – НС“ а и није да му не прија Коштуничин анимозитет према Николићу а који је додатно и сам  засолио претњом да ће се у оквиру /по ко зна који пут/ најављене борбе против организованог криминала ето, истраживати се и„налогодавци рушилачких демонстрација у Београду и паљења америчке амбасаде током протеста због унилатералног проглашавања независностиКосова“.

Изгледа да систем политичких спојених судова нигде боље не функционишенего у Србији ако се при том занемари колико се народа у њему неудави.

Ни милион Николићевих потписа плус сва Тадићева и Јеремићева не у заједници са Дачићем и Динкићем не могу прикрити једну страшну истину– Србија је нефункционална и слаба држава, која није успела да употпуности задобије Русију као савезника, економски се приближи Кини, наметне као лидер на западном Балкану, постане његов тигар, отвори нова радна места, васпостави извоз и смањи увоз, коначно крене у озбиљну изградњу путне инфратсруктуре и још много тога нам обећаног.Уместо свега тога сведоци смо страшних социјалних и културних диспропорција, неравномерној расподели и добитка и губитка, исчезавању средње класе, неповезаности домаће економије како у самој држави тако и са остатком света, наглог повећањем сиромаштва, ослабљене армије, цркве, академије наука. Ова влада, па и она која се очекује, првенствено има намеру да на овим просторима по сваку цену шири глобални капитализам и прогура његове интересе уместо да прво изгради и очува наш сопствени капитализам који би у једном тренутку детајкунизован, одкорумпиран и и потпуно имплементиран у тржишна правила игре успео да се равноправно, понављам равноправно а не изколонизованог базиса, закачи за онај велики- глобални и тако допринесе општем бољитку. Е због тога им не верујем ни у вези Космета. Јер ово није једини игроказ у којем је ова влада тврдо пазарила да би се касније испоставило да је меко продала. Чекам само цену и начин на који ће купопродаја, као и све до сада друге обављене у Србији, битиизвршена. Треба само сви да будемо свесни, да после једне такве продаје, у Србији и свету више неће постојати орган или агенција којиће моћи да је пониште.
Оливер Вуловић
www.olivervulovic.com

Поштовани посланици Скупштине Републике Србије!

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института за Славистику Руске Академије Наука Вам се обраћа у вези са питањем осуде злочина у Сребреници.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације, у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом  постаје све теже. Муслиманску верзију жртава нико и не покушава да провери, сви је прихватају као аксиом. Ипак, подаци о броју жртава нису потврђени чињеницама, слика догађаја у јулу 1995. године остаје нејасна, подаци противречни, а многе оптужбе – измишљене.

Ми смо у Институту организовали међународну конференцију посвећену Сребреници. У раду конференције су учествовали више од 30 научника из разних земаља. Први пут су правници, историчари, патологоаналитичари, демографи и истраживачи из других области анализирали  многе податке, пронашли многе противречности у званичној верзији, приказали су нову методику истраживања броја жртава. Сви догађаји су стављени у историјски контекст, отворени су нови аспекти догађаја који мењају општу слику дешавања. То је дало могућност да се другачије гледа на  проблем Сребренице и да се почне са преиспитивањем официјалне верзије.

По нама, журити са признањем своје кривице и са извињењем не треба све до тада док све околности везане за догађаје у Сребреници не буду разјашњене и не постану  опште  добро јавности. Иначе ће то бити тежак терет и оптужба на плећима целог српског народа, постаће потврда верзије натоваца о кривици Срба за све што се догађало на Балкану 90-их година и оправдање за бомбардовање 1999. године.

Нама се чини, да је сада главни задатак испитати тај сложени период из рата у Босни и Херцеговини, проверити све чињенице, показати нове податке, дати науци, медицини и правној експертизи све обајављене чињенице, спровести анализу докумената, обелоданити узрочно-последичну везу са претходним догађајима везаним за уништавање српског живља и дати свету праведну слику догађаја у Сребреници. Још су живи сведоци, учесници тих догађаја, проговорили су холандски миротворци, објављују своја истраживања  научници, између осталог и на Западу. Не треба српски народ да сноси одговорност за то што није урадио. Не треба руководство бесконачно да се извињава, понижава, подривајући тако самопоштовање народа. После тога, сутра нико неће поћи да брани Отаџбину, неће штитити своју земљу и борити се за њену независност.

Центар за изучавање савремене балканске кризе Института Славјановеденија РАН је спреман да уједини снаге са српским научницима и научницима из других земаља да се проучи случај „Сребреница“.

Јелена Гускова
доктор историјских наука
Руководилац Центра за изучавање
савремене балканске кризе
Института Славјановеденија РАН

Москва,
5 март 2010.

Док, читајући ових дана новинске црне хронике, јавност размишља како су – „одмах ту поред нас“ – људи као што су браћа Шарић креирали своју „чудесно сунчану страну света“, а само понегде успе да прочита и статистику о оним  постигнућима транзиције која више подсећају на учинак ратних разарања, него на резултате остваривања  економских реформи, питања о пуком преживљавању постају неодложна, колико и промишљања о „стратегији даљег развоја“.
Наша саговорница, професор социологије на Београдском Универзитету Вера Вратуша, одговарајући недавно, у анкети престоничког дневника на питање „Шта Србија треба прво да реши у 2010.“,  навела је управо део неславних  транзиционих „погодака“: око 500.000 људи је изгубило радно место, у прерађивачкој индустрији и грађевинарству је остало запослено само шест одсто од укупног броја запослених, покривеност увоза извозом опала је са 77 одсто1990. на само 47 одсто, док је дуг порастао за 2,8 одсто… Инсистирање на овим чињеницама, није једино што је овај коментар издвајило од  сличних прилога.

Ваш коментар о потреби преиспитивања стратегије транзиције у Србији, недавно објављен у дневној штампи, изазвао је велику пажњу. Резултати које и ви помињете су поражавајући, али „темељита демократска расправа“ за коју се залажете – изостаје. Шта је било одлучујуће за крах толико жељених реформи у земљама социјализма?

Услов да се конкретно одговори на питање о главним узроцима досадашњих поражавајућих резултата ’транзиције’, тј. пре свега приватизације, како у Србији тако и у већини других земаља источне Европе након 1989. године, јесте претходно прецизирање формулације ’толико жељене реформе’. Ова претерано апстрактна формулација наиме прикрива да се у свим савременим друштвима стално води више или мање интензивна класна борба управо око наметања властитих „жеља“ супротстављеној друштвеној групацији. Ради се заправо о покушају остваривања интереса супротстављених класа да очувају, квантитативно промене или квалитативно преобразе затечене својинске а са њима и све друге односе, зависно од тога колико се ’(не)удобно’ осећају у оквиру њих.
Другим речима, о узроцима и последицама ’транзиције’, могуће је говорити само са неког одређеног класног становишта. То класно становиште по правилу остаје скривено иза представљања властитог становишта као опште-важећег и саморазумљивог. Прикривању највише доприноси употреба речи умирујуће неодређеног садржаја као што је то реформа.
Верујете да се значење речи свесно замагљује већ и у језику којим се у друштву појашњавају и „инсталирају“ корените промене?

Овој језичкој скривалици прибегла је током успона на власт старо-нова владајућа класа, састављена од припадника партијско-државне, привредне и културне бирократије односно технократије, те од све крупнијих ’ситних приватника’. Била је свесна да већина грађана не би прихватила на референдуму неопходном квалификованом већином да сама себи укине Уставом загарантовани положај самоуправитеља неотуђивом друштвеном својином, те да га замени положајем најамних радника на тржишту рада. Без обзира на све очигледнији јаз између уставних норми социјалистичког самоуправљања и реалних односа неједнаке моћи унутар организација удруженог рада још од краја шездесетих година прошлог века, сва истраживања јавног мњења су показивала, а показују и дан данас, да су вредности егалитаризма и солидарности више распрострањене међу широким слојевима грађана Србије него вредности приватног власништва и тржишне конкуренције. Разлог за то не треба тражити у ауторитарном карактеру и остацима традиционалоног колективизма у менталитету нарочито индустријских и пољопривредних радника у до недавно аграрном и реално социјалистичком друштву, као што су то склони да чине теоретичари модернизма, него у  вековном класном искуству израбљиваних и потлачених, да крупна капиталистичка приватна својина није и не може да буде темељ индивидуалне слободе, него само ропства велике већине грађана лишених приступа средствима за преживљавање.

У ком преломном тренутку је ово што зовете „ропством“ постало реална чињеница у животу грађана?

Овај савремени робовласнички карактер крупне капиталистичке приватне својине дошао је нарочито до изражаја након потпуног одустајања млађане буржоазије од добровољне и тзв унутрашње масовне децентрализоване приватизације уз учешће запослених у власништву акција предузећа према закону из 1997. године, те њене замене 2001. године убрзаном принудном централизованом и већински спољашњом тендерском или аукцијском продајом новим власницима. Нови власници, махом нестручни и без искуства у одговарајућој привредној грани, у великом броју су упропастили преузета предузећа тежећи да шпекулишу некретнинама и грађевинским простором, уместо да повећају њихову производну ефикасност. Ових дана сведоци смо како ‘неприкосновени власник’ „Навипа“ радницима у штрајку ускраћује храну и воду, не би ли скрхао њихов отпор својој самовољи.

Можемо да закључимо да кључни чинилац енормног обогаћења млађане буржоазије и њених идеолошких представника међу стручњацима разних профила, с једне стране, и погибељног сатеривања на сам руб егзистенције широких слојева незапослених, те слабо и нередовно плаћених запослених индустријских и пољопривредних радника, с друге, јесте приватизација природног богатства и друштвеним радом генерација створеног капитала као таква.

Када помињемо језик у транзицији и скривено-откривена значења појмова, чини се да Ви говорите управо језиком блиским духу марксистичке филозофије, односно језиком „тврде“ политичке левице?

Као истраживач противречности глобалне структуре и развоја савремених друштава, између два основна макро појмовно-теоријско-методолошка приступа, стратификацијско-функционалистичко-позитивистичког, на једној страни, те класно-ново-материјалистичко-дијалектичког, на другој страни, определила сам се за овај други. Основни разлог за овакво моје свесно опредељење истраживачке стратегије јесте чињеница да само појам друштвене класе, већ по својој дефиницији, упућује на истраживање реално постојећих противречности између интереса великих друштвених групација које заузимају квалитативно различите (управљачко надзорне или извршилачке) функције у друштвеној подели рада и квалитативно различит однос према средствима за репродукцију живота (власнички или невласнички). Појам друштвеног слоја, напротив, прикрива ове реално постојеће противречности и упућује само на мерење квантитативне разлике између појединачних припадника великих друштвених групација који заузимају одговарајућа места на континуираним и наводно међусобно независним скалама економског богатства, политичке моћи и друштвеног угледа.
Појасните контекст “супротстављених класа”у овом времену.

Истина, класе „по себи“ у горе поменутом значењу, ретко се преображавају у чистом облику у класе „за себе“, то јест у самосвесне и самоорганизоване политичке делатнике усмерене на очување односно на укидање класне поделе рада и крупне приватне својине као њеног правног израза.  Ова борба се већ више од пет векова одвија у оквирима специфичног историјског друштвеног система. Ради се о модерном капиталистичком систему који истовремено одликује јединственост светске привреде на једној страни, и фрагментираност његове политичке организације у националне државе, с друге. Као последица ове дуалне природе класне структуре, уместо интернационалног самоосвешћивања свих „презрених на свету“, далеко чешће смо сведоци самоосвешћивања статусних групација (расних, етничких, верских) унутар појединих националних држава. Ова појава је нарочито изражена у друштвеним ситуацијама где се огромна већина израбљиваног локалног становништва на периферији светске капиталистичке привреде у савезу са малобројном домаћом ситнобуржоаском интелигенцијом бори против колонијалне и империјалистичке експлоатације капиталиста центра и њихових регионалних и локалних савезника, од које експлоатације индиректних користи имају и тзв побуржоажени радници центра.

Да ли је приватизација, неминовно и законито,  посао у којем добро пролазе само „лоши момци“?

Модели приватизације, истина, могу да буду мање лоши, па стога и последице мање погубне, као на пример у Словенији. Поред боље стартне позиције у оквиру обе Југославије, те подршке Запада током сепаратистичких и грађанских ратова деведесетих година, грађани Словеније су одбили да примене савете идеолошких представника транснационалне финансијске олигархије. Уместо да примене ‘шок терапију’ дерегулације, либерализације и убрзане приватизације, која се и даље спроводи у Србији, очували су најдуже државну банку, стратешка државна предузећа, системе и кадрове стасале у оквиру такозване самоуправне тржишне привреде. Све ово није спречило да бруто домаћи производ падне и у Словенији за 8.3 одсто у 2009. години. Пад БДП-а је и у Словенији пропраћен падом животног стандарда и порастом незапослености као и широм света, пошто је глобално доминантан капиталистички начин производње запао у системску кризу акумулације капитала услед унутрашње противречности потенцијално неограниченог развоја друштвене производне снаге рада, с једне стране, те паразитског присвајања, и спекулативне употребе неплаћеног вишка рада од стране малобројне финансијске олигархије, с друге.

Како коментаришете разлоге због којих највећи део наше друштвене елите, наравно међу њима и многе ваше колеге, нерадо јавно говоре о катастрофалним учинцима транзиције?

То су они исти разлози због којих је својевремено ново-стара класа током успона на власт ћутала, боље рећи брижљиво скривала да њена основна намера није реформа социјализма него рестаурација капитализма. Земље СЕВ-а, Југославија и друге по самоименовању социјалистичке земље, запале су у стагнацију када су исцрпљене могућности екстензивног раста и дестимулативног и бирократизованог централног планирања, практично у исто време када су у стагфлацију и фискалну кризу запале и тзв државе благостања у земљама реалног капитализма, услед ударања у границе профитабилности. Током Другог светског рата дошло је до масовног разарања капитала и рада, који су још од Велике кризе депресије из 1929. године били ’сувишни’ са становишта акумулације капитала. Средином седамдесетих година, у оквиру целовитог система светске капиталистичке привреде дошло је до исцрпљивања учинака овог разарања. Федералне резерве САД-а под контролом дванаест банкарских породица 1971. године укинуле су златни стандард да би штампањем без покрића све безвреднијег папирнатог долара, наметнутог као привилеговано средство плаћања у светској тргивини, финансирале рат у Вијетнаму. Ова пракса је кулминирала последњих десет година када је након, по свој прилици инсценираног терористичког напада на Светски трговински центар и Пентагон, финансијска олигархија повела рат против ’осовине зла’ и тероризма, а заправо за реколонизацију бившег ’другог’ и ’трећег’ света. Балон је пукао када су новчанице без покрића и многобројни деривати неколико десетина пута премашили укупну друштвену бруто производњу читавог света и више нису могли да буду шпекулативно пласирани у тржиште некретнинама. Капиталистички начин производње је поново запао у системску кризу депресије од 2008. године.

Управо о томе се довољно и разговетно не говори…

Мотив ћутања домаће млађане буржазије и њених идеолошких представника се променио само утолико што циљ овога пута више није био успон на власт него остајање на власти. Понављање системске кризе се десило сасвим супротно, донедавним тврдњама како страних тако и домаћих гласноговорника транснационалне финансијске олигархије, да се то више никада не може и неће поновити. Тренутно је главни задатак домаћих идеолошких представника капитала да замајавају грађане да је опоравак одмах иза угла, само још мало да се стрпе и стегну кајиш док се до краја и према Закону усвојеном без праве легитимности, спроведе приватизација до краја. Осиромашеним, болесним и деквалификованим грађанима обећавају да ће добити хиљаду евра ако већ нису добили лилихип за пристанак на досадашњи талас пљачкашке приватизације!

Приче о опоравку „одмах иза угла“ ипак пролазе!?

Превођење опљачканих и понижених грађана жедних преко воде све ће теже
полазити за руком гласноговорницима капитала, с обзиром да је и раднички симбол петооктобарске (контра)револуције, Џо Багериста, симболички одевен у робијашко одело са бројем 05.10.2000. због изневерених обећања, разочарано закључио: „Власт је продала све, једино чекају да дођу странци и прогласе протекторат“. („Курир“, 6. октобар 2009)

Домаћа интелигенција ни у ћутању ни у милозвучном замајавању грађана разним врстама апологије приватизације, није ни оригинална ни усамљена у свету. Чини се да постоји заправо међусобно утркивање ко ће први домаћу јавност да засени најновијом терминолошком модом означавања савремених друштава војно организованих у НАТО као ризичних, рефлексивних, информатичких, на знању утемељених и слично, само не као капиталистичких и империјалистичких.

Транзиција на Балкану је сасвим посебна, већ и зато што је била наметнута ратом и санкцијама. Ви упозоравате: „Важно је да уочимо да непосредни актери војне интервенције НАТО-а у СРЈ попут Строба Талбота, бившег заменика државног секретара САД-а, отворено признају да је отпор ‘Милошевићеве Југославије’ према ‘ширим трендовима’ политичких и економских реформи – а не судбина косовских Албанаца – оно што најбоље објашњава НАТО рат“.

За иоле пажљивије посматраче својевремене транзиције из предкапиталистичких у капиталистички начин производње нема ничег посебног ни шокантног у чињеници да управо рат и насиље представљају ’царски’ пут такозване ’првобитне’акумулације капитала, односно средство одвајање непосредних произвођача од средстава за производњу и њихово претварање у двоструко слободне модерне робове економски принуђене да на тржишту продају своју једину робу, радну снагу. Предузетништво и вредности постигнућа више или мање подстакнути радним етикама светских религија или инстант курсевима демократије и менаџмента, на којима инсистирају страни и домаћи теоретичари модернизације, могу да објасне само ’пужевски’ пут укрупњавања ситне индустријске и пољопривредне буржоазије која првобитно и сама ради са средствима производње у личном или породичном власништву. У погледу употребе рата и насиља се ништа битно није променило од продуженог петнаестог века. Где год се појави отпор ширењу или рестаурацији капитализма, полуколонијалне, али и класичне колонијалне зависности, отпор се савладава војном силом.

Са употребом „голе“ силе ипак се тактизира, мада смо све чешће сведоци и нимало прикривених бестијалних агресија.

Војна техника је само узнапредовала од топовњача до бомбардера са радиоактивним пројектилима. Финансијска и корпоративна транснационална буржоазија их употребљава са геноцидном суровошћу да би обесхрабрила отпор у другим срединама. Бахата искреност појединих гласноговорника капитала само отежава посао оном делу идеолошких представника капитала који су свесни да је неопходан известан степен легитимације и прикривања голе силе као сталне потенције капиталистичког начина производње. Није могуће неограничено седети на власти на исуканим бајонетима, пошто гола сила постаје прескупа и све рањивија на удруживање и револуционарни бунт масе народа који више нема шта да изгуби, а има шансу да преузме своју судбину у своје руке.

Чињеница да је „српски диктатор“ понајвише страдао због отпора безрезервном прихватању система и економског устројства либералног капитализма данас је у српском друштву забрањена тема, велика „јерес“ о којој разумни људи не причају? Одкуда толико, рекло би се – трагичне друштвене кратковидости?

Оно што називате ’друштвеном кратковидошћу’ је заправо милионима америчких долара и других валута земаља војно организованих у НАТО, плаћена медијска кампања жигосања као диктатора свих народних вођа који су сваки у своје време били, а многи су и данас, врло популарни у властитом народу попут Фидела Кастра, Хуга Чавеза, Лукаченка, зато што се опиру ’ширим трендовима економских и политичких реформи’ по наметнутом моделу и у интересу транснационалног капитала. Медијску демонизацију, фабрикацију гласина и формирање непријатељског јавног мњења према непоћудним председницима, у стопу прате и други инструменти покушаја њиховог свргавања са власти. Ови инструменти укључују финансирање домаће демократске опозиције, невладиних организација, сепаратистичких и терористичких оружаних формација, завођење економских санкција, па ако ни то није довољно, онда следе директне војне интервенције од којих страдају читави народи. Главни финансијери демократских револуција дугиних боја и пучева против ’диктатора’ су милозвучни институти за отворено друштво, за мир, фондације за демократију и за помоћ демократији. Критички интелектуалци Пољске указују и на велико финансијско ангажовање католичке цркве у рушењу како комуниста са власти, тако и актуалних непоћудних председника у суседним земљама, пратећи политички субверзивну делатност, унијаћењем православног становништва у земљама насталим након распада СССР.

Кампања против „диктатора“ Милошевића била је, чини се, једна од најжешћих?

У околностима трајања медијске и академске кампање критике ‘блокирања транзиције’ за време председниковања Слободана Милошевића, освежавајуће звучи коментар једног његовог оштрог критичара и својевременог главног домаћег финансијера Демократске странке, да је Деспот, како га је назвао „био изабран на демократски начин, да је побеђивао у свим изборним циклусима и имао пуну подршку народа за своју катастрофалну политику.“ (Сетимо се да је за правоваљани избор потоњих председника било неопходно да се промене одвише захтевне одредбе изборног закона у погледу излазности бирача у првом кругу председничких избора). Одајући пошту Борки Вучић која је погинула под сумњивим околностима Бранко Драгаш закључује: „Знам да је њеним умећем и везама по свету, српска привреда добијала енергенте, опрему, резервне делове и сировине како би могла да ради у условима санкција, приходује и запошљава раднике. Њеним залагањем и ургирањем успела је српска привреда, нарочито велики државни системи, да се одрже.“ (хттп://www.драгас.биз/цонтент/виеw/6388/69/)

Када, наводећи поразне учинке транзиције кажете: Треба хитно зауставити угрожавање самог биолошког опстанка становништва у Србији, треба да обновимо и преусмеримо процес материјалне производње на солидарно стварање услова за достојанствен живот, рад и развој креативних способности свих грађана – дакле када то кажете, разумно је поставити вам питање: ДА, АЛИ КАКО то сада учинити?

Онако како то раде грађани управо у земљама у којима су њихови председници оцрњени као диктатори у медијима под контролом транснационалног финансијског и корпоративног капитала. У овим земљама су натпросечно висока издвајања из буџета за свима доступно здравство, образовање, становање, дугорочне и готово бескаматне кредите за развој производних и потрошачких кооператива и у најсиромашнијим комунама уз учешће у одлучивању свих становника.

Модел приватизације који се спроводи у Србији назвали сте – процесом без легитимитета. Многи додају и – „легализованом пљачком“. Необично је ипак, што су инспиратори и ментори овог модела, спровођеног под будним оком ММФ-а, већ деценију у врху српске власти као арогантна „одабрана мањина политичара који знају боље од већине грађана шта је добро за њих“!?

У свим класним друштвима није необично, него је заправо правило да владајућа класа користи државни апарат управо да би легализовала своју нелегитимну пљачку и тлачење. Већ поменути Бранко Драгаш  је спроводитеље налога ММФ-а назвао тржишним фундаменталистима. Они су након извршене контрареволуције и доласка окупационе власти, без стручног знања и искуства рада у привреди, а наоружани пушкама и моткама, упали директно са улице у Народну банку, кључне инфраструктурне системе и предузећа. Уништавање домаћег банкарства и пљачкашка распродаја стратешких предузећа на добош за мале паре и провизују, на приватном рачуну Драгаша, не чуди пошто су тржишни фундаменталисти и доведени на власт са задатком да сломе економску моћ Србије.

Спровођење  неолибералног концепта принудне и убрзане приватизације који је, између осталог, Србију „готово затрте властите индустријске производње  претворио у презадужено полуколонијално тржиште за увозну робу“, наставља се. Неки стручњаци упозоравају да нас очекује други талас приватизације, можда погубнији од пређашњег?

Тржишни фундаменталисти заиста још увек нису потпуно завршили добијени задатак па сада ужурбано настоје да то учине. Једино од грађана Србије зависи да ли ће успети да се одрже на власти док не буду могли својим менторима да поднесу извештај да Србије, као иоле суверене политичке организације својих грађана,  више нема.

Како то да домаћи тржишни фундаменталисти не спомињу да је драматична криза капитализма довела у питање неолиберални концепт толико да се у САД на пример држава (а не тржиште) одлучујуће уплиће у послове управљања економијом?

Немам утисак да домаћи тржишни фундаменталисти успешно прећуткују повећано уплитање државе у привредне токове у САД-у и другим капиталистичким земљама центра. Они су једноставно теоријски занемели као и њихови појмовно-теоријско-методолошки ментори пошто немају иманентно објашњење појаве системске кризе. У оквиру њиховог система објашњења и разумевања друштва у којем живе, наиме, нема места за тумачење кризе унутрашњим противречностима између употребне и прометне вредности свих роба, а нарочито радне снаге друштвених људи. На практично-политичком плану, стиче се утисак да се један део њих престројава у ходу, те када су у прилици и сами примењују неке мере државне интервенције. Кључно је да се уочи да постоји значајна разлика у самим мерама које држава предузима зависно од тога која фракција буржоазије се дочепа полуга власти, паразитско спекулативна банкарска и трговачка олигархија, или производно оријентисани индустријски и аграрни капитал.

Шта је  алтернатива (наравно, у оквиру „одрживе садашњости и будућности“) бестијалној приватизационој пљачки?

Прва хитна мера требало би да буде преиспитивање досадашње приватизације, поништавање оних које су биле не само нелегитимне него и нелегалне, те доношење закона о забрани распродаје преосталих домаћих банака (као што је то случај у Француској), природних богатства, инфраструктурних система и јавних служби. Њихова даља распродаја елиминисала би сваку могућност спровођења било какве стратегије друштвеног развоја усмерене на задовољавање потреба огромне већине становништва, уместо на приватне екстрапрофите олигархије.

У циљу праведније расподеле друштвено створеног богатства, треба повећати минималне најамнине и пензије и тиме повећати масовну платежно способну потражњу за производе домаће индустрије и пољопривреде, увести прогресивно опорезивање најбогатијих, обавезу страних компанија да део профита реинвестирају у Србији, као и право запослених на учешће у добити и у одличивању у домаћим и страним предузећима.

Ово охрабрујуће и лепо звучи, али јаз између поменутог „треба“ у стварности готово да делује непремостиво!

Није – ако запослени приступе окупацији предузећа у којима приватни власници саботирају или не знају да организују производњу. То су урадили запослени у Аргентини након девалвације домаће валуте, масовног бега капитала и стављања фабрика под кључ.

Треба размотрити и могућност и на референдуму одлучити да ли да смањимо тежину јарма дужничког ропства, у које су нас увалили тржишни фундаменталисти дуплирањем задужености и преполовљивањем покривености увоза извозом за десет година своје владавине. Треба прогласити мораторијум на отплату дуга и преусмерити позајмљена средства у производњу. Ваља и обнавити тужбу против НАТО-а и захтев за одштетом због почињеног злочина против мира и геноцидног разарања радиоактвним пројектилима, чије су само директне материјалне штете по конзервативним проценама износиле 30 милијарди долара.
Смањењу дефицита платног биланса допринело би и опорезивање увоза и подстицање извоза од добијених средстава, уместо до недавно једностраног спровођења споразума о слободној трговини на штету домаће индустрије.

На којим претпоставкама се темељи ваше уверење да алтернатива постоји?

Оно што учвршћује уверење да алтернатива постоји и да стасавају субјекти који ће је дефинисати и спровести, јесте појава облика самоорганизовања разбаштињених, обесправљених и егзистенцијално угрожених радника и грађана Србије у борби против антидемократских процеса који генеришу екстремну социјалну неједнакост. Под мобилишућом паролом „доста кукања, организујмо се“, ангажовани студенти, млади људи и жене окупљени око Покрета за Слободу, своје образовање и енергију уложили су у подршку писаном речју и директном акцијом судбоносној социјалној борби радника за очување производње у својим предузећима. Чувајући своја радна места они дугорочно доприносе и преокретању досадашњег негативног тренда деиндустријализације земље, као и подстицању непосредног демократског учешћа широких слојева људи у решавању егзистенцијалних проблема који их се непосредно тичу.

Колико је у овом тренутку реално остварив поменути облик „самоорганизовања“ и где су његови центри?

Координациони одбор радничких протеста за сада обухвата представнике штрајкачких одбора предузећа у Зрењанину, Рачи, Крагујевцу, Ћуприји, Београду и Вршцу. Сваким даном повећава се број учлањених. Делегати штрајкачких одбора радника окупљају се на састанцима Координационог одбора, анализирају документацију, артикулишу приоритетан захтев, размењују искуства која преносе својим колегама. Када сами штрајкачи одлуче шта ће од њих применити, пишу саопштења за јавност и шаљу захтеве главном адресату протеста. Чланови Координационог одбора узајамно се подржавају да остану упорни у окупацији предузећа која имају озбиљне производне могућности, у уличним протестима и избацивању неодговорних нових власника који свесно покушавају да униште производњу у предузећима која су радници деценијама градили ради прања новца и шпекулисања скупим грађевинским земљиштем. Циљ протеста је вршење притиска на корумпиране државне институције попут Агенције за приватизацију, да испуњавају своју законску обавезу и контролишу спровођење уговора о приватизацији. Радници „Југоремедије“,  „Заставе електро“ и „Раванице“ успели су да сачувају своје фабрике, а радници и раднице „Рашке“, „Шинвоза“, „БЕК-а“, „Трудбеникградње“, „Срболека“, „Вршачких винограда“ и „Ипока“,  још увек се боре. Контакти постоје и са „Копаоником“ из Куршумлије да се подржи поновно покретање производње и тако спасе читав град.

Није тајна да су поједине групе о којима говорите изложене својеврсним мерама репресије!

Упркос непријатним искуствима легитимисања од стране полиције, преовлађује позитивно искуство да обични чланови полиције отворено кажу да ће бити на страни радника пошто су разумели оправданост њихове борбе. У погледу односа према постојећим регистрованим синдикатима, пракса је показала да је плодна сарадња са локалним подружницама чији су синдикалисти подложнији радничкој контроли. За разлику од њих, уочено је одсуство ангажовања бирократизованих и корумпираних руководстава у синдикалним централама на повезивању радничких протеста у одбрани интереса радника, па чак и свесни покушаји саботирања радничких протеста.
Клонећи се политикантских и идеолошких парола и грандиозних планова који тренутно превазилазе њихове капациете, ресурсе и инфраструктуру, залажу се за доношење системских мера враћања власништва грађевинског земљишта и акција предузећа у државном власништву локалним самоуправима. Локалне самоуправе више су заинтересоване за очување запослења локалног становништва у последњим предузећима која су некако преживела приватизацију и подложније су демократској контроли самих радника, од централизоване власти у главном граду.

Искуство нам говори да изборне (страначке)  промене власти у локалним срединама не доводе и до суштинских животних и друштвених промена!?

Свесни да пука персонална промена на власти ништа системски неће променити, као главни проблем уочавају то што политичке странке исисавају новац из ретких предузећа у којима се очувала поизводња за финансирање опстанка на власти тако што постављају ’своје’ нестручне људе да њима управљају. Заметак јасно артикулисане радничке партије виде у Равноправности коју су основали радници „Југоремедије“, како би свој успех у борби за фабрику заштитили и политичким путем. Они помажу радничке групе у и изван Зрењанина.
У перспективи теже стварању независног и демократског радничког покрета у којем ће крајњи циљеви друштва равноправности, социјалне правде, без угњетавања и неимаштине као претпоставци личне слободе, бити присутни у средствима борбе и начину свакодневног приближавања њиховом остварењу.

А до тада?

До тада упозоравају власт да се дубоки проблеми укидања радних места настали пљачкашком приватизацијом не могу решити мерама повезивања стажа и једнократне новчане помоћи и да ни у једној земљи која себе сматра демократском, влада не сме да ограничава право на мирно изражавање незадовољства, те да одустане од најављене репресије над радничким протестима.

Да ли је деловање Покрета за слободу и Координационог одбора својеврсно позивање на „рестаурацију“ социјализма и какве шансе данас у нашем друштву  имају овакве идеје?

Не желећи да ризикујем да их погрешно тумачим, изнећу своје мишљење о постављеном питању. Могло би се говорити о рестаурацији социјализма да је у светским размерама постојао квалитативно нови начин производње, пре свега, да је у оквиру њега била укинута класна подела рада. Стварност је била друкчија, тек се помаљао нови начин производње у оквиру доминације капиталистичког у светским размерама. При томе су замеци новога били свакодневно притиснути историјски наслеђеним недовољно развијеним производним снагама у бившим колонијама и полуколонијама, те више или мање отвореном војном интервенцијом империјалистичких сила које свим силама настоје да их врате или задрже у колонијалном и неоколонијалном положају, односно у оквиру међународних манифестација класне поделе рада.

У овим светско-историјским околностима, мислим да је мудро да припадници Покрета и Одбора избегавају употребу контроверзних и злоупотребу компромитованих израза. Како назвати друкчије него злоупотребом, када су самозване радничке, социјалистичке и социалдемократске партије у свету и код нас спроводиле и даље спроводе програм приватизације разних облика колективне својине често још безобзирније од партија које су већ по својем имену усмерене на конзервирање капитализма?

Почетни облици самоорганизовања и преузимања иницијативе од стране запослених у неуспешно приватизованим предузећима с циљем да одрже производњу и радна места, као и подршка коју им у томе пружају практично сви припадници локалне заједнице, а све више и житељи других средина са истоврсним проблемима, нарочито критички део високо образованих припадника ситне буржоазије, очигледно показују да је примитивна акумулација капитала дошла до границе друштвене сношљивости у Србији. У таквој конкретној констелацији односа, важније од именовања предузетих мера, јесте да се спречи довршавање распродаје природног и друштвено произведеног богатства.

Шта ви мислите о могућности „повратка“ социјализма?

Лично немам дилему око тога да уколико огромна већина за човечанство не одабере квалитативни скок у социјализам, цикличне и све разорније системске кризе ће све нас из капитализма као модерног ропства, довести преко друштвено произведених катастрофа, до самоуништења.

ВЕРА ВРАТУША

Разговарала Љиљана Богдановић

http://www.veravratusa.org

http://www.pecat.co.rs/2010/02/trzisni-fundamentalisti-su-zla-kob-srpske-ekonomije/

У име те наредбе, многи српски интелектуалци рећи ће ових дана да је Европа, у ствари – појам идеалног друштва у коме ће сви бити једнаки, друштва које негује здраву конкуренцију и нуди шансе за све, нарочито за оне који ту идеју подржавају.
Обећани европски рај, који промовишу наши идеолошки заслепљени интелектуалци, говори не само о њиховој глупости, него и о немоћи јавне сцене да им се икаквим рационалним аргументима супротстави. Заправо, љубитељи некадашње СФРЈ, данас прононсирани напредњаци и европејци, обожавају Европу, а не виде огромне сличности између идеолошких концепата „братства и јединства на челу са Савезом комуниста“ и „Уједињене Европе на челу са Великим Братом“. У име обећаног раја у Европи, они ће без икаквог разумевања суштине Европе и савременог света предлагати да се Србија одрекне не само Косова, него да прихвати сваку ступидарију „савременог европског живота“, како би се боље уклопила.

Симптоматично је да је један професор београдског универзитета, иначе лингвиста (!), пре неколико месеци у једној ТВ емисији са згражавањем и жаљењем констатовао да све више његових студената пише ћирилицом, из чега се могло закључити да је та чињеница још један тужан доказ о српској неспремности да уђе у кућу Великог Брата.

Кад би само читали стране новине, а не папагајски понављали задате пропагандне поруке, могли би да виде како раја нема нигде, а поготово не у Европи и поготово не сада. Европски сан полако постаје ноћна мора. Пропаст Грчке економије постао је тема број један у светској штампи, у којој се предвиђа не само лоша судбина евру, него и фантазму Уједињене Европе. Такозвани медитерански блок земаља, тужни „јужни синдром“, начео је и Шпанију, Португалију, Италију.

На читалачким блоговима диљем Европе све више је порука које критикују европско унијаћење, и све је више оних који су се на својој кожи уверили како идеја са централним комитетом Европе, Народном банком Европе, и ЈНА Европе није добра. Али, у Србији, у којој је послушност, безидејност, страх, медиокритетство и писање историје на олтару идеологије – најбоље средство за личну промоцију и научни и сваки други успех, о томе нико не говори. Напротив. Пропаганда Европе као економског, политичког, културног и сваког другог елдорада још је снажнија. Лажна пропагандна дилема: напредна Европа или назадна Русија, овде је постављена као кључна одредница за многе судбине.
У том смислу – Косово је метафора. Косово је метафора са свим што оно подразумева. Зато је тако лако фрљнути је – „шта ће нам Косово“ постала је крилатица оних који би да нас на брзака предају у исповедаоницу Великом Брату. Поента је, изгледа, у томе што наши утеривачи у Европу верују да ће они седети, са газдама, иза камера, а да ћемо сви ми бити у Кући Великог Брата, јер смо то заслужили, и јер смо то тражили.

Али, ради се увек о истом, без обзира који формат да су нам припремили. Свеједно је да ли ће у питању бити „Велики Брат“, „Фарма“, „Србија има таленат“ или „Тренутак истине“. Учесници су увек злоупотребљени.

Хор у коме се надвикују певачи овог тужног српског политичког Евросонга, представља у суштини пример за углед – подршка колективном ропству, недостатак икакве критичке дистанце, чежња за великим газдом, све то заједно чини овдашњи политички тренутак у Србији – тренутком за памћење.

За неке је то само бука, а за неке брука.

Мирјана Бобић-Мојсиловић

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=98&status=jedna&datum=2010-02-27&kolumna=263&title_add=Srce%20pod%20pritiskom%3Cbr/%3EUteriva%C4%8D

Синод Српске православне цркве (СПЦ) је 13. фебруара епископу Рашко-Призренском и Косово-Метохијском Артемију (Радосављевићу) ускратио управљање епархијом. За епархијалног администратора постављен је Атанасије (Јевтић), бивши епископ Захумско-Херцеговачки. Ово прво за време новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловића) озбиљно кадровско решење не може проћи без дугорочних унутарцркевих и политичких последица.

Епископ Артемије један је од најпознатијих архијереја СПЦ. Он је руководио Рашко-Призренском епархијом СПЦ од 1991. године, заменивши на тој дужности недавно преминулог српског Патријарха Павла. Њему је припало тешко бреме – ескалација косовске кризе 1990-их, војна кампања НАТО и окупација покрајине 1999. године, постепено претварање Косова и Метохије у албанску државу у 2000-им. Током свих тих година владика Артемије био је једна од кључних фигура српске заједнице Косова, неуморно бранећи интересе своје пастве на локалном и међународном нивоу.

Он се залагао против косовске политике владе С.Милошевића, у више наврата састајао се са албанским лидерима и представницима Запада. То је одиграло своју улогу после окупације Косова од стране војске НАТО у лето 1999. године.

Српски чиновници напустили су покрајину заједно са одлазећом армијом, али православно свештенство на челу са епископом Артемијем остало је на Косову. Као и у време турске владавине Црква се нашла у улози јединог заштитника косовских Срба. Мисија ОУН и команда КФОР признавали су владици Артемију статус истакнутог представника српске заједнице, што му је омогућило да се стално бори како за локалне интересе своје пастве (помоћ у осигурању обезбеђења од стране мировних снага, организација допремања и прерасподеле хуманитарне помоћи, посета излованим српским енклавама, стварање система народних кухиња у енклавама, редово прикупљање и допремање помоћи из Србије и српске дијаспоре , скретање пажње на случајеве прогона од стране албанаца) и за политичке интересе – на међународној арени епископ се активно залагао против одвајања Косова од Србије.

У јеку дискусија око Ахтисаријевог плана 2006. године епископ је средствима епархије предузео широку међународну пиар-кампању у заштиту целовитости Србије. У том циљу је ангажована америчка лобистичка фирма, а сам архијереј је интензивно наступао на разним трибинама – од Конгреса САД и европских структура у Бриселу, до Јужноафричке Републике, захтевајући да се интереси Срба узму у обзир. Исто тако је активно владика Артемије деловао и у Србији, залажући се код Београда за реалну, а не декларативну заштиту интереса својих сународника на Косову.

Делатност епископа у 2006. години у значајној је мери пореметила реализацију Ахтисаријевог плана тако што је спречeна пасивнa позиција српског руководства. Касније је званични Београд следио пример одважног архијереја и развио међународну агитацију у циљу подршке својих права на Косоову.

До краја 2000. године епископ Артемије је постао озбиљна сметња међународним структурама, које су прекрајале Балкан. Инволвирани у косовски процес западни дипломате и политичари стално су изражавали незадовољство због „радикализма“ епископа, који нипошто није желео да јавно одобри њихово деловање у покрајини. Остале лидере косовских Срба увек је било могуће оптужити за нелегитимитет, али права Српске цркве била су званично призната и од стране ОУН, и других међународних структура. Незадовољство Запада постепено се почело допуњавати и иритираношћу актуелних власти Београда. Владика Артемије је присно сарађивао са пређашњом владом В.Коштунице, отворено га подржавши на изборима 2008. године и редовно је оптуживао администрацију председника Б.Тадића за неактивност на косовском правцу.

Епископ је указивао, да је дужност државе да примени сва средства, укључујући и силу у циљу заштите целовитости земље и безбедности суграђана. Шеф епархије је редовно јавно осуђивао сваки уступак Београда структурама међународног присуства на Косову. И ускоро су нове власти почеле да узвраћају Артемију узајамношћу. Приликом путовања на Косово председник Б.Тадић га је демонстративно игнорисао, посећивао је манастире покрајине без обавештавања о томе руководећег архијереја. Такође, епископ са своје стране, није пропуштао прилику да отворено прекори шефа државе за кршење правила пристојности.

Средином 2009. године у београдске медије процуриле су вести о томе, како се прекомерно троше (месечни расходи владике достизали су 1500 евра) средства које држава издваја за подршку косовској епархији, као и о злоупотребама.

Уље на ватру додала је посета потпредседника САД Џ.Бајдена Београду у мају 2009. године. Власти Србије су тој посети придавале огроман значај, а јогунасти епископ јавно није благословио посету Бајдена чувеном манастиру Дечани. А владика то није учинио зато, што је Бајден био један од главних проповедника бомбардовања 1999. године и што припада активним покровитељима косовске политике САД. Влада је морала да хитно прибегне помоћи Синода СПЦ, који је „у име хришћанске љубави и гостопримства“ укинуо одлуку владике Артемија и позвао Бајдена да посети православну светињу.

Епископ Артемије је 4. фебруара 2010. године био међу организаторима Сабора косовских Срба у Митровици, који је сазван у вези са претњама Приштине да ће извршити „реинтеграцију севера“. У резолуцији Сабора је истакнуто, „да је данас Косово кудикамо даље од Србије, него пре доласка актуелних власти…Косово и Метохија се постепено, али доследно, приноси као жртва евроатлантским интеграцијама. За власти Београда настао је последњи тренутак да промене политику и заиста заштите Косово“.

Међу члановима Синода СПЦ такође је расло незадовољство косовским епископом, који је ометао одржавање непомућених односа са међународним структурама. После албанског погрома 17. марта 2004. године епископ Артемије је поднео тужбу Међународном суду против западних држава, чија је војска допустила талас насиља и разарања. На Западу је то изазвало љутњу и Синод је затражио од епископа да опозове тужбу. Истовремено, он је упорно одбијао да потпише Меморандум о обнављању порушених храмова са Саветом Европе и са прелазним косовским властима. Епископ је стално изјављивао о недопустивости да се „рушитељима поверава обнављање светиња“, тојест, да се не допусти ангажовање албанских компанија на обнови светиња. Епископ је захтевао да се обави професионална рестаурација, уз ангажовање српских и иностраних стручњака. Међутим, 2005. године Меморандум је потписао Патријарх Павле, али су радови на обнови најчешће обављани нестручно и непажљиво, због чега и сам пројекат није донео очекивано смањење напетости у покрајини.

Ситуација се поновила када је владика Артемије одбио да прими обновљене објекте и објавио критички извештај о ниском квалитету радова. Покушаји да се од њега добије пристанак нису успели, па је у име СПЦ документ о пријему низа објеката потписао епископ Нишки Иринеј (Гаврилович) који је у јануару 2010. године постао нови српски Патријарх.

Многе су иритирали и богословски погледи епископа. Ученик истакнутог српског богослова, преподобног Јустина (Поповића), владика Артемије наставља његову традицију старог светоочинског православља. Он се доследно залаже против екуменизма, осуђује модернистичке струје у савременом српском епископату и увођење богослужбених измена. Монаштво Рашко-Призренске епархије постало је један од бастиона светоочинске вере у СПЦ. Артемијеви погледи неизбежно су се сукобљавали са погледима епископа – модерниста, присталица ширења контаката са инославним, у првом реду са Ватиканом.

Током последњих година иритираност Синода преточила се у плански притисак на непокорног владику. 2006. године намесник манастира Дечани Теодосије (Шабалић) је произведен у чин епископа и назначен викарним архијерејем Рашко-Призренске епархије. Постепено се владика Теодосије, који је спроводио политику сарадње са међународним структурама и властима Приштине, претворио у основног сауговарача Синода СПЦ на Косову. Сталним нападима подвргавано је и окружење Артемија, а њега самог су оптужили за неподчињавање одлукама Синода и за финансијске прекршаје.

Синод СПЦ је 5. фебруара у епархију упутио комисију на челу са Амфилохијем (Радовићем) и епископом Григоријем (Дурићем) ради провере вођења „финансијско-материјалних послова“. Резултат делатности комисије је оптужба против руководства епархије за финансијско-имовинске прекршаје, поред осталог, у делатности грађевинске фирме коју је основала епархија, у систему благотворних кухиња и продаји дела црквеног земљишта албанцима. Овај последњи пункт има за циљ да подрије репутацију борца за Косово, иако су средства од уговора утрошена за плаћање лобистичке кампање у иностранству против отцепљења Косова. Епископу Артемију се ставља на терет и одбијање да отпусти свог најближег сарадника, епархијалног секретара игумана Симеона (Виловског) и то што га је произвео у чин архимандрита без сагласности Синода.

Према саопштењу српске штампе, још у јануару су неки западни дипломате у Београду изражавали наду у могуће „персоналне промене“ у косовској епархији.

Подршку владики Артемију пружили су 12. фебруара и учесници Српског националног већа Косова и Метохије и Српског националног већа Северног Косова „за целокупни његов рад у последњих десет година на очувању Срба и српске државе на Косову“, оптуживши „део међународне заједнице и део званичног Београда за трагање за послушним кадровима у епархији ради рушења и последњег стуба српске заједнице у покрајини“.

13. фебруара је Синод СПЦ на основу извештаја комисије одредио званичну истрагу о ситуацији у Рашко-Призренској епархији и за време трајања исте суспендовао епископа Артемија са места руководиоца епархије. Руковођење је поверено администратору, за кога је постављен пензионисани епископ Атанасије (Јевтић). На првој конференцији за штампу о резултатима заседања епископ Бачки Иринеј (Буловић) је говорио у веома опрезном тону, пребацивши сву одговорност за прекршаје на окружење владике Артемија.

Наименованог за администратора епископа Атанасија (Јевтића), заједно са митрополитом Амфилохијем (Радовићем) и епископом Артемијем су 1990-их година називали „Три А“ Српске цркве. Ученици преподобног Јустина (Поповића) тада су заједнички иступали против режима Милошевића и залагали за препород Православља и националних традиција. Међутим, током последњих година позиције и погледи владика Амфилохија и Атанасија су претрпели еволуцију, што је заоштрило и њихове личне односе са пређашњим саборцем. Први кораци епархијалног администратора појачали су напетост унутар СПЦ. Епископ Атанасије је заузео епархијални центар у манастиру Грачаница и покушао да спречи улазак у манастир присталица Владике Артемија. Емитовани широм света кадрови туче монаха покрај манастира нанели су несумњиву штету лику Српске цркве. Ново руководство је подвргнуло жестокој критици деловање претходника и затворило епархијални сајт. Борба се пренела на Интернет, јер се многи српски монаси и верници нису помирили са прогоном владике Артемија.

Лидери Српског националног већа Косова и Метохије добили су право да посете епископа како би му изразили своју подршку. После сусрета они су изјавили, да се сада епископ Артемије фактички налази у кућном притвору у својим келијама у Грачаници.

Српске медије запљуснуо је талас иступа против епископа Артемија и његовог окружења. 17. фебруара ухапшен је Предраг Суботички, шеф епархијалне грађевинске фирме „Раде Неимар“, који је оптужен за присвајање 300 хиљада евра.

Сумњив је и сам „привредни“ карактер оптужбе. Познато је да се пословање многих епархија СПЦ одвија у „сивој зони“ економике, подаље од стриктне пореске евиденције и плаћања преко рачуна. Искључиви положај Рашко-Призренске епархије, која се налазила под спољном окупацијом и у условима вишегодишње анархије, подразумевао је коришћење одговарајућих механизама и метода, а изненадно „прозрење“ ревизора у таквој ситуацији изгледа веома неискрено. Исто је тако очигледно да је којим случајем владика Артемије био грамзивац, ништа му не би сметало да узме кудикамо већа средства ако би прибегао сарадњи са идеолозима отцепљења Косова.

Прогони храброг архијереја Српске православне цркве већ су изнедрили озбиљне проблеме.

Гестови новог патријарха у страну Ватикана, одобрење које је дао за „гоњење владике-исповедника“ постепено трансформише још недовољно кохерентно „зилотско“ крило Српске православне цркве у консолидовано удружење које је способно да пружи озбиљан отпор садашњем курсу синодалних власти.

До сада незабележена кампања за оцрњивање владике Артемија и његових помоћника, подржана од стране водећих (прозападних) српских медија, минира репутацију Цркве у српском друштву. Тежак ударац нанесен је косовским Србима који су показали, шта чека одлучне борце против отцепљења покрајине.

Избављење од непоколебљивог епископа може постати за Бориса Тадића пирова победа, јер се сада ни једно погоршање положаја Срба не може приписати „неразумном владики“. Без „црквеног радикала“ званични Београд ће бити још неотпорнији на притиске Запада.

Одстрањење и дискредитација епископа Артемија за власти Приштине је драгоцен дар за другу годишњицу „независности“ покрајине. Омразнути албанцима непријатељ уклоњен је рукама самих Срба, а штаб отпора, каквим је раније била епархија, утонуо је у раздор. Све то треба да помогне косовским албанцима у остваривању њихових планова о „реинтеграцији“ Северног Косова.

22.02.2010
Георгиј ЕНГЕЛГАРДТ

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2796

Наша стара другарица, Мадлен Олбрајт, на челу Нато делегације, први пут ван граница мирољубиве Алијансе, разговарала је са Љубов Слиском и Владимиром Жириновским, потпредседницима Државне Думе, и Константином Косачовим, председником Комитета за међународне односе. У току је нато перестројка, модернизација, па су нато мудраци направили преседан, дошли у Москву, са предлогом који је Русија већ одбила, да своје трупе упути у авганистанску мјасорубку, (машину за млевење меса)! Због претеране љубазности дрчне Мадлен, Владимир Волфович је изјавио: -Време је омекшало Олбрајтову! Између НАТО-а и Русије све мора да буде јавно, све да се сними, -разгаламио се Жириновски. Због прекомерних неумесних изјава, на пример о етничком чишћењу, на предлог госпође Слиске и К. Косачова, медији су напустили скуп. Иза затворених двери, разговарало се о заједничком деловању против глобалних изазова 21. века, као што су тероризам, трговина људима и наркотицима, пиратство.

Са друге стране, због прекомерне прозрачности и демократије, све се зна, чак и то, да баш Америка, производи и извози поменуте изазове, као вирусе, да руше имунитет геополитичким конкурентима, као термити, изнутра…

У украјинској политици наступила је тотална перестројка. Пуцају двери на узлазу у победничку проруску партију региона, због навале избеглица из наранџастог блока!

Нови украјински председник Јанукович је прави Јунаковић кад каже да неће ширити формат сарадње са НАТО-м и да Црноморска флота остаје у Севастопољу после 2017. Ево шта каже: -Изгубили смо поверење Русије и ЕУ, зато сви, средњеазијски извозници и Русија, транзитна Украјина и ЕУ, треба да формирају заједничку компанију, за проширење постојећег гасовода. Јануковичев предлог о одустајању од Северног и Јужног тока, Гаспром је дочекао у стилу: Његово је за малена царство, а гасовода на многаја љета. Због претераног приближавања Русији, Јанукович може да на Западу стекне статус Александра Лукашенка (који каже да је Белорус Рус са знаком квалитета!)

На програмски текст Напред Русијо, председника Медведева, о неопходности модернизације, стигао је конкретан план Еврокомисије, тако строго поверљив, да је процурео у јавност. Нема модернизације без демократизације, каже меки ферман Брисела. Шта то значи, испробали смо на нашој кожи: бомбардовали су нас најмодернијим оружјем, и инсталирали демократску владу.

Демократизација по рецепту Еврокомисије, био би повратак у Јељцинову епоху, свођење Русије на колонијални привесак Запада, распад кроз регионализацију, имплантирање евростандарда. Наравно, све идеолошке препоруке ЕУ за Москву су неприхватљиве. Русија жели научно-технолошку сарадњу, прагматизам, без просветитељског колонијализма. Почетком фебруара руски ИНСОР форум предложио је план политичке модернизације, са циљевима радикалнијим од јељциновских либерала:  1 смањење председничког мандата на 5, а посланичког на 4 године, комбиновани изборни систем, не 7 већ 20 партија у перспективи, ликвидирање ФСБ, МВД, ГБДД, као легла корупције, ступање у НАТО и ЕУ, речју, демонтажу државе, повратак у јељциновски демократски хаос!

Од деведесетих, РПЦ гради нови однос са државом, на пример, Свјатјејши Патријарх Кирил каже: -Модернизација може да успе ако се ослања на духовно-културну традицију. 2004. године, на осмом Светском Руском Народном Сабору усвојен је и понуђен синдикатима, послодавцима и запосленима морални пословни кодекс, на основу 10 Божијих заповести. Важно је, не заборављајући свој хлеб насушни, бринути се о ближњем, друштву и отаџбини, имати пред собом духовни циљ, спасење душе!

Сабор артикулише духовно-моралне основе модернизације, јер побожан човек све области живота мери Божијим заповестима. Економија и политика су другачије ако се људи придржавају Божијег закона. Криза је заправо последица нечасног стицања, надувавања берзе, а са друге стране су они који улажу велику умну и физичку снагу, за мизерну плату. Безбожна неравноправност продубљује раскол у друштву. РПЦ истиче важност саборности народа, у вери, нади и љубави. Потребно је да свако мисли да ли је оно што ради морално, и корисно за друштво. РПЦ је била и остала духовна кичма руског народа. У сусрету са младима Свјатјејши Патријарх Кирил понавља да су наши пороци главна препрека на путу модернизације, јер је суштина глобалне кризе дубока криза људске личности, то јест морала. Светски Руски Сабор подржава председников план, који не сме да се ограничи на економију. Само уважавање духовно-моралних вредности може да обезбеди реалну подршку већина народа за реформе.

Духовном модернизацијом Русије бави се најновији извештај америчке владе о религиозним слободама у свету. У бизарном експертском закључку каже се да су сатанистима у Русији угрожене основне слободе и право јавног исповедања, што је недопустиво, и представља остатак тоталитарног једноумља! Заостали Руси, ето, забрањују гејлијама параду, а у напредној Америци је званично регистрована црква сатане! Људождерство, убијање људи, скрнављење мртвих, сатанизам, се не може сматрати традиционалном религијом у Русији, коментаришу у руским медијима овај извештај чак либерали!

Шведска и Пољска траже од Русије и САД да повуче нуклеарне тољаге из Европе. НАТО има 200, а Русија 2000 нуклеарних бојевих глава, пре свега у Калињинградској области. Руско-амерички преговори о смањењу стратешког нуклеарног потенцијала тапкају у месту, пре свега због дефинисања тактичког и стратешког потенцијала. Условно, тактичко оружје има мали радијус, око 500 км, али стављањем на стратешке мобилне носаче претвара се у стратешко, које безусловно и моментално уништава циљеве на територији противника. Руси управо америчке бојеве главе у Европи сматрају таквим, мобилним оружјем, које се зачас претвара у стратешко!

Последња прекомерна екстраваганција наранџастих у Украјини, била је посмртна осуда Јосифа Џугашвилија Стаљина на смрт, као кривца за такозвани гладомор тридесетих, геноцид украјинског народа! Стаљинов унук тужио је Јушченков суд, за увреду части покојног деде! Због глобалне кризе Роман Абрамович продао је 2 чухотска рудника злата Канади! Као да му је дедовина, претерује, -коментаришу у Русији.

У свеопштој перестројци прошлости и садашњости, зарад светле глобалне будућности, занимљив је нови мит: како су у Другом светском рату ратовали демократски против тоталитарних режима. Либерални Запад против немачког нацизма и совјетског комунизма! Наводно, како је царство зла, СССР, могао да учини нешто праведно и добро?

У сваком случају, геополитички прагматизам Запада, у циљу овладавања најквалитетнијим ресурсима, енергетским и људским, користи различите идеологије, перестројке. Са прекомерном употребом штапа, то јест демократске тољаге!

Уочи Великог поста, вечерас, молимо опроштај од свих, за све наше грехе, учињене у знању или незнању, речју, делом и мишљу, и опраштамо свима који су нас повредили! Помолимо се за све, пре свега за мир у нашим душама, отаџбини и свету! Западни либерали милом и силом престројавају свет око себе, а Преподобни Серафим учи:Стеци душевни мир, и спасићеш хиљаду људи око себе!

Радмила Војновић

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних

Прилог стратегији спољне политике Србије (*)

У Београдском форуму као и у широком кругу независних, слободно мислећих људи, како унутар Србије тако и у српском расејању, постоји сагласност да је Србији потребна стратегија дугорочне спољне политике. Oва потреба произилази из дубоких промена у региону током протекле две деценије, нових трендова у Европи и на глобалном плану. Вреднујући објективно историјска искуства и штитећи национални, културни и духовни идентитет као приоритетне вредности, стратегијом треба пројектовати дугорочне циљеве, путеве и ослонце за њихово остваривање. Сагласност постоји и у оцени да су у најбољем, дугорочном интересу Србије уравнотежении односи са свим важнијим европским и ваневропским чиниоцима и партнерима, без везивања за било који војни блок или савез. Неутралност дефинисану Резолуцијом Народне скупштине Србија треба да учврсти усвајањем овог опредељења као уставног принципа. Израда стратегије је обавеза надлежних државних институција, док научним, стручним и другим организацијама, као и удружењима грађана, треба пружити могућност да том важном државном и националном пројекту дају свој допринос. Београдски форум је, у складу са својим могућностима, заинтересован и отворен за сарадњу у томе.

Односи Србије са суседима имају стратешки значај. То је природно и објективно, у интересу свих народа и држава у региону. Да би се велики потенцијал добро-суседске сарадње остварио неопходно је да се односи поставе на јасне и здраве основе. То, пре свега, значи – поштовање принципа суверенитета и интегритета, неповредивости међународно признатих граница, немешања у унутрашње послове других и, посебно, уважавања узајамних интереса, или принципа реципроцитета.

Досадашња пракса једностраних концесија Хрватској и Словенији била је врло штетна за Србију, за њене економске и политичке интересе. Уколико Србија жели да заштити и реализује своје легитимне интересе, она мора обезбедити реципрочно уважавање њених интереса од стране свих суседа. Србија, као матична држава, има обавезу да се суштински, а не само вербално, бави озбиљним проблемима систематске дискриминације делова свог народа у окружењу, посебно у Хрватској, Словенији, и Црној Гори. Опортунизам и небрига према деловима српског народа којима се крше основна права не доприносе добросуседству, још мање уважавању Србије и путу ка чланству у ЕУ. Потребно је да се Влада и државно руководство суоче са чињеницом да су припадници српског народа у поменутим државама дискриминисани и да им је неопнодна делотворне политичка подршка Србије као матичне државе да би несметано остваривали своја људска и национална права у складу са европским стандардима.

Посебан је проблем обесправљост Срба у покрајини Косово и Метохија. Српска влада није нашла начина да заштити елементарна права свог народа на делу своје територије под управом УН, нити да се отвори процес за слободно и безбедно враћање расељених. Досадашња политика, укључујући прихватање ЕУЛЕКС-а, као наводно «статусно неутралног» – нису дале резултате у погледу заштите права Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији.

Петнаест година после Дејтона и Ердута, једанаест година после резолуције СБ 12 44, Србија је и даље земља са далеко највећим бројем избеглица и расељених лица у Европи. Само са Косова и Метохије има 220 000 расељених лица. Десетине, ако не и стотине хиљада избеглица из Крајине, Западне и Источне Славоније и даље не могу слободно и безбедно да се врате на своја вековна огњишта. Стотинама хиљада људи – расељених лица и избеглица српске националности ускраћују се основна људска права на слободан и безбедан повратак на имовину, на слободу кретања, образовање, вероисповедање.

Запад јавно изражава комплименте политичарима у Београду а истовремено показује незаинтересованост и дволичност у односу на проблем српских иѕбеглица и расељених лица.

На односу ЕУ и САД према праву на слободан и безбедан повратак расељених лица и српских избеглица одражава стратегија тих земаља и интеграција према Србији и српском народу у целини.

Србија има дужност да на озбиљан и достојантвен начин захтева прекид дискриминације делова српског народа у суседним државама, посебно у Хрватској, Словенији и Црној Гори, као и ефикасно остваривање права на слободан, достојанствен и безбедан повратак свих избеглица и расљених лица на њихова вековна огњишта. Не може бити у интересу Србије мирење са неодговорним односом односних држава и политиком различитих стандарда међународних чинилаца.

Став представника српске владе да ће питање Косова и Метохије као спорно у односима са Америком, Немачком и другим земљама Запада држати по страни од текућег политичког дијалога («успешно смо изоловали то питање») да би се сарадња раѕвијала у областима у којима нема разлика је, у најмању руку, проблематичан. Такав став произилази из схватања да је проблем Косова и Метохије само једно од многих питања у односима са САД и другим ѕемљама и организацијама Запада. То је погрешан прилаз. Однос САД и већине других ѕемаља Запада према Косову и Метохији представља суштину њиховог односа према Србији као држави и према целом српском народу, према њиховом националном, културном и духовном идентитету, према њиховој садашњости и будућности, према њиховом месту у Европи.

Проблем Косова и Метохије не сме се гурати под тепих, поготову се не сме проглашавати за успех «изоловање проблема Космета» из агенде дијалога са најутицајнијим земљама и организацијама.

Прихватање „изоловања“, односно изостављања, проблема Космета“ из редовног дијалога у суштини би значило прихватања једностране обавезе Србије да њени представници неће то питање покретати. Јер, потпуно је извесно да САД, од посете потпредседника Џозефа Бајдена Србији на даље, траже „конструктивност“ и „кооперативност“ Србије бар око четири, ако не и знатно више, питања везаних за Косово и Метохију: прво, од Србије се тражи да допринесе укидању „паралелних“ институција српског народа на (северу) Покрајине; друго, да прихвати учешће Тачијеве „владе“ у регионалној сарадњи; треће, да призна резултате локалних избора у организацији Хашима Тачија, који су против интереса српског народа; и, четврто, да прихвати директни дијалог са „косметским институцијама“ о решавању „практичних, свакодневних“ питања. Очигледно је да би изоловање овог питања ставило Србију у пасиван, подређен положај, што би било врло штетно.

Зато, Србија, зависно од прилика и конкретних околности, треба да држи сталну политичку и дипломатску иницијативу у вези са проблемом Косова и Метохије, укључујући и у дијалогу са САД, чланицама Европске уније и НАТО, не пропуштајући ни једну прилику да нагласи да је питање статуса за њу отворено и да се може решити компромисом поштујући резолуцију СБ УН 1244, принципе Повеље УН и Хелсиншког документа ОЕБС-а. Потребно је да адекватно и јасно реагује на све кораке и потезе било које државе или међународне организације којима се крши резолуција СБ УН 1244. Ни чекање на мишљење Међународног суда правде не сме да ослаби принципијелни и активни однос Србије према свим важнијим чиниоцима међународних односа.

Када је реч о стубовима спољне политике Србије, њих не би требало мешати са приоритетима. Логично је да развој добрих односа са Бриселом, Москвом, Пекингом и нормализација односа са Вашингтоном, поред односа са суседима, буду међу приоритетима спољне политике Србије. Али, ако је реч о стубовима, није логично да се они траже изван Србије, поготову, не на начин који сугерише исту „носивост“, исти и значај и допринос тих тзв. стубова виталним интересима Србије и српског народа. Стубови сваке стратегије па и стратегије спољне политике, налазе се унутар Србије.

Једноставно, нема стубова изван Србије који могу обезбедити кредибилитет спољне политике, уважавање њених интереса и углед државе као што су – унутрашња политичка и социјална стабилност, привредна моћ, националне оружане снаге довољно опремљене и оспособљене за функцију одвраћања и култура и наука. Окретање унутрашњим ресурсима избавило би Србију из психологије немоћи и политичке трговине по принципу: бирократска уцена – стратешка концесија. Србија је заиста суочена са великим социјалним проблемима. То, ипак, не значи да ради тзв. бољег живота, после распродаје привреде и тржишта, треба прећи на распродају виталних државних и националних интереса.

Нормализација односа са САД је важна за међународни положај и интересе Србије. Једнострано сврставање САД на страну противника Србије током протекле две деценије, водећа улога у агресији НАТО 1999. и одлучујући допринос илегалној независности Косова и Метохије оставили су и још увек повећавају оптерећење у међусобним односима. Зато, процес нормализације захтева време, обазривост Србије и обострана прилагођавања. Журба и лакомисленост, чему је склон, утицајни део српске политичке елите, тешко да у том процесу могу бити корисни за Србију.

Није природно да се односи са САД форсирају, поготову да војни буду испред политичких. Војни односи и сарадња увек долазе као природни израз високог међусобног поштовања и дубоког поверења у политичким односима. Другачији редослед није познат, ако уопште постоји, у пракси међународних односа.

Питања војне сарадње морају се третирати као усклађени, интегрални део спољне политике, а не као ствар ресорског или паралелног одлучивања. Политичка и војна дипломатија Србије треба да се ускладе.

Унутар Форума, а како анализе расположења јавности показују, и најшире у друштву, постоји сагласност да Србији није место у НАТО-у. За то су, по свему судећи, најбитнија два разлога: први, јер је НАТО 1999. године извршио оружану агресију на Србију (СРЈ) грубо кршећи међународно право и основне принципе међународних односа, заобилазећи Савет безбедности, разоривши читву земљу и изазвавши ненадокнадиве људске жртве; и други, јер је НАТО управо агресијом на Србију (СРЈ) променио своју суштину, прелазећи од одбрамбеног у офанзивни, освајачки војни савез. То ће касније бити потврђено окупацијом Ирака, под лажним изговором трагања за оружјем за масовно уништавање. Србији као мирољубивој европској земљи која никада у прошлости није припадала ни једном војном пакту, тешко да може бити у интересу да буде чланица савеза који крши међународно право, окупира туђе територије и, уз то, подржава илегално оптцепљење српске постојбине Косова и Метохије.

Србија је суочена са тактиком да Влада, формално поштујући војну неутралност и одлуку Народне скупштине о томе, корак по корак, уводи Србију у НАТО, ка тачки без повратка када ће бити потпуно неважно да ли Србија каже ДА или НЕ уласку у НАТО. Представници Владе Србије су већ до сада прихватили низ обавеза и самоограничења државе према НАТО-у него што их има већи број пуноправних чланица НАТО. Док се у јавности води полемика да ли је покретање референдума преурањено или није, иза завесе, одвија се процес интеграције земље у НАТО, без увида јавности и стварне контроле Народне скупштине.

На Републику српску врши се снажан притисак да прихвати ревизију Дејтонско-париског споразума на сопствену штету. САД и ЕУ траже од Србије да се, у суштини, придружи том притиску. Србија не би смела да то прихвати, не само зато што је потписница и гарант тог Споразума, већ првенствено зато што би ревизија Дејтонско-париског споразума била на штету виталних интереса Републике српске и српског народа на Балкану. За Србију не може постојати никаква корист на путу ка ЕУ која би оправдала стратешки губитак услед даљег развлашћивања РС.

Прихватамо став доајена југословенске и српске дипломатије, амбасадора Ђере Петровића у вези са новим системом безбедности у Европи. Треба рећи да је Европа дуже време без свеобухватног, демократски изграђеног и ефективног система безбедности који гарантује једнаку безбедност свим државама на континенту. Таква стварност коштала је СФР Југославију разбијања 1992, СРм Југославију агресије НАТО 1999. а Србију одузимања Косова и Метохије 2008. ОЕБС је на примерима СФРЈ, СРЈ и Србије показао удаљавање, па чак и отворено кршење, неких од основних принципа свог сопственог устава – Завршног документа из Хелсинкија. Насупрот универзалности норме о консенсусу, СФРЈ је 1992. суспендована из ОЕБС-а по систему «косензус минус један». Идеје које полазе од тога да ОЕБС треба да позајми своју универзалност НАТО-у, а да за узврат, НАТО буде гарант безбедности на Континенту, нису логичне јер је НАТО ужа, регионална организација, са ужим интересима. Уз то НАТО је постао офанзивни војни, агресивни војни савез. То није прихватљиво за низ европских земаља које су чланице ОЕБС, али не и НАТО-а, а које су, и те како релевантне за безбедност на евро-азијском простору. Дакле, потребно је подржати иницијативе за разматрање успостављања новог система евро-азијске безбедности који ће реафирмисати равноправност и једнаку безбедност свих држава без обзира да ли су чланице неког војног савеза или нису. У том смислу, иницијатива руског председника Дмитрија Медведева за закључивање новог уговора о евро-азијској безбедности, коју је на Округлом столу Београдског форума образложио амбасадор Русије Александар Конузин, по нашем уверењу, заслужује озбиљан прилаз и подршку.

Однос према српском расејању је стратешка тема. Не само због тога што између 4 и 5 милиона Срба и њихових потомака живи у окружењу и расејању, што је то огроман политички и економски потенцијал за будућност, него и због прагматских разлога. Захваљујући расејању Србија лакше савладава трговински дефицит, лакше одржава девизне резерве. Захваљујући дијаспори Србија још увек нема свеопшту социјално-економско драму какву би, иначе, имала. Расејање је деценијама највећи појединачни донатор Србије. Из дијаспоре у 2009. години је стигло око 4 милијарди евра. Истина, не толико за развој колико за куповину социјалног мира. Шта би Србија да тога нема – тешко је и замислити. Србија се према расејанју мора односити као према стратешкој компоненти свог међународног положаја, економског и политичког развоја.

(*) Завршна реч на округлом столу о спољној политици Србије одржаном 8.12.2009. у Етнографском музеју у Београду у организацији Београдског форума за свет равноправних. Зборник саопштења очекује се из штампе крајем фебруара 2010. године.

http://www.beoforum.rs/

Окончао се биолошки живот једног од највећих умова савремене Србије и једног од најчаснијих и најдоследнијих њених синова.

Али великим делом које нам је оставио, Михајло Марковић ће позитивно утицати на Србију још много деценија и векова, а биће запамћен заувек.

Највећи српски филозоф, осим научног, носио је у свом животу два најкрупнија печата наше савремености. Био је партизан, антифашистички борац за слободу и социјалну правду свог, српског народа. И био је утемељивач савремене српске, нужно патриотске и демократске, левице, као стварни аутор Програма Социјалистичке партије Србије, који се од 1992. до данас нико није довољно узвисио да промени.

Хвала Богу да је савремена Србија имала таквог атласа. Био је један од твораца наше епохе.

Млад духом до последњег дана, последњих година је говорио пријатељима да не жели дневнополитичко ангажовање, да би могао да завршава своје дело. Ипак, ниједан битан тренутак наше савремености није прошао без његовог јасног и принципијелног става. И данас можемо цитирати једну од његових последњих политичких изјава, дату пре две године, а која је као порука, само добила на значају:

„Један је пут предавања на милост и немилост онима који нас већ деценијама садистички кажњавају, блокирају, сатанизују, понижавају, бомбардују и убијају и који се управо спремају да продуже распарчавање наше земље и поробљавање делова нашег народа. То је пут понижења и пропасти. Треба бити малоуман па прихватити тај пут и поверовати у сва вишеструко поновљена лажна обећања европске интеграције, снаге, стабилности и бољег живота.

Други је пут одбране своје земље и своје независности, одбране права да сарађујемо са својим пријатељима, а да се и даље одупиремо својим непријатељима. Једино на том путу можемо обновити нашу привреду, испливати из катастрофалне незапослености и задужености, искоренити корупцију, обезбедити равноправне односе са другим државама.“

Поносимо се да су идеје и смисао Народног покрета Србије рођени у другарској сарадњи са академиком Михајлом Марковићем. Већ у раној фази нашег покушаја да стварамо борбену и умну снагу каква је неопходна данашњој Србији, добили смо његову сагласност да буде почасни председник НПС, поверење које још увек нисмо успели да оправдамо. Али инспирација и знање које нам је давао, остаће заувек у темељима свих наших прегнућа.

Владимир Кршљанин,
Председник Народног покрета Србије