НПС Инфо Портал

.
Скупштини Града Београда

Поводом 65 година од ослобођења Београда од фашистичке окупације и поводом 65 година од победе над фашизмом, у име милионских жртава које су у више векова заједничке борбе за слободу и општељудске вредности у будућност Европе и света уградили српски и руски народ, и у вечни спомен командантима-херојима и ослободиоцима, захтевамо да се београдским улицама врате имена која су оправдано носиле деценијама, и то:

Улица Макензијева – Улица маршала Толбухина,
Улица Ресавска – Улица генерала Жданова,
Јужни булевар – Булевар Црвене армије.

Преузмите ПЛАКАТ у PDF формату:

Преузмите плакат у GIF формату:

Грађани и пријатељи Београда:
.

Срећко Војводић, 1949., Торонто, Онтерио
Свесрдно подржавајући ову преко потребну иницијативу и акцију, придружујем се и овде датим сугестијама да се историја и њене основне вредности не фрагментирају и сегменти не издвајају из целине, то јест контекста. Можда је у овом тренутку политички опортуно спроводити ову акцију овако како је дефинисана али то не уклања и не умањује значај враћања имена Булевару Лењина и Улици Маршала Тита. Свака част Михајлу Пупину, треба му наћи достојну улуцу, булевар или трг. Најбоље тамо где му је Институт.

Чини ми се да је у Београду постојао и Булевар (или Улица) Хо Ши Мина, где је то сад, после тако здушно спроведене контрареволуције и рестаурације капитализма?

Међутим, уз сво поштовање прошлости, ја бих се по Београду најрађе шетао кејовима, трговима или улицама Фидела Кастра, Ернеста Ће Геваре и Уга Ћавеса.

Zarko, 1986, Pancevo
Slava Rusiji !

xxxxxxxx, 1951, progar
stetocine

adolf hitler, 1889, Berlin
Dokle ce vise srbija da bude talac komunista?Smrt komuni!!! zivela pobeda!!! 88

Sava, 11.03.1989., Subotica
Да здравствует дружба Русский Сербский!

mihajlo, 1959, Melbourne
Vratiti te nazive jer su zasluzeni. I niko i nikad ih nebi trebao menjati.

Djukic Jovan, 1967, Strasburg

xxxxxxxx, 1987, Kula

bp, 02,01,1978, Раковица - Београд
без руског рода, нема нам препорода

Desančić Jovica, 1957, Zemun

xxxxxxxx, 1950., Тител
Вратити називе где су и били.

xxxxxxxx, 1957, Beorgrad

Срђан Милетић, 20.10.1963, Обреновац
Добродошао нам, Председниче!

М. Горски, 1946, Schenectady, NY, ,
"...Као да се потврђује стара истина о повезаности на даљину и време тако различитих форми (од садржаја ионако нема ништа): пред нашим очима повезује се (када се погледа кроз кухињски прозор са леве стране, кроз предодређење као кроз претходност) ратни циклус (1912-1915) Надежде Петровић (1873 - 1915), сликарке и хероја (жене која је 12. Октобра 1908. године страном, Аустријском разбојништву одговорила прихватањем бачене рукавице до “извојевања силом назад оног што је отето” или до “поносног и славног изгинућа”), са продором ослободилачког тенка преко разроване Славије, пре више од пола века, по такође гусеничном, дубоко црвеном трагу Пете бригаде у који је, овог тренутка, цела та машина, са имагинарном посадом од ћутљивих ратника, униформисаних тинктуром Роса, најзад смирено капнула, као у пут око згрушане славе, ЗАМОК од заставе и ветра, uberrima fides." ... Из текста који вам посебно шаљем.

Зоран Митровић, 1969, Нови Београд
Потпуно је било апсурдно уклањање назива улица оних људи који су удаљени од својих огњишта по неколико хиљада колометара, полагали животе за ослобођење Београда. Време је да се стане на пут, бесмисленој политици утркивања у сервилности западу. Улица "Маршала Толбухина", није преименована у "Мекензијеву", због заслуга Мекензија у урбанизовању овог дела града, где су се у његово време ловиле у Београду патке, већ да се оскрнави, оспори и подцени, удео херојске Црвене Армије у ослобођењу Београда, да се пред западом покажемо колико лако заборављамо, колико смо национално стерилисани, колико смо мековрати и бескичмени. Али команда удружења за унесрећивање и ојађивање Србије броји, не на жалост своје последње дане, али ући ће у своју последњу годину бешчашћа. Дошао је тренутак да руси морају понова да нас ослобађају.

Radinka Selava, 1956, Novi Sad, Begečka 8
Predlažem da se u škole uvede bratski ruski jezik

Jovo, 1961, Montreux
Nadan se da ceno da uspijemo.

Ђорђе, 1950, Београд

Aleksandar Bogdanović, 1965, Šabac
jadno je ovo ponašanje "vlasti", ako se tako može i nazvati, jer nije sposobna ni sobom da vlada, a kamoli nama - narodom. Pljuvali su po decenijama utvrđivanim prijateljstvima sa Rusijom, afričkim i azijskim zemljama, i drugim, jedva dočekali da ponište te nazive ulica, a sad pokušavaju da se izvade iz sopstvene kaljuge. Ali, neka znaju, ničija nije gorela do zore - ma koliko svojim i naručenim izmišljotinama trovali mladež po Srbiji - mi srednjih godina ćemo dočekati i ulice sa imenom heroja Slobodana Miloševića!

Zuta Osa, 1977, Gary, Indiana

UROŠEVIĆ LJILJANA, 1952, BEOGRAD
PODRŽAVAM AKCIJU I NADAM SE DA ĆEMO USPETI. NA SAJTU VIKIPEDIJE SAM PRONAŠLA PODATKE O MAKENZIJU (BIVŠA ULICA MARŠALA TOLBUHINA) I NISU UOPŠTE ZA POHVALU, BAŠ NAPROTIV, A PRETPOSTAVLJAM DA SU TAČNI.

M. Milanovic, 1937., Beograd
Löschen die Namen der Straßen in den Städten hat sich zu einer Manie, die nichts anderes als ein Versuch, die Geschichte zu löschen ist. Allerdings kann die Geschichte nicht gestrichen werden, wie es ist oder nicht. Deshalb unterstützt den Vorschlag der vorliegenden Petition aufgeführten Rückkehr die Namen der Straßen in Belgrad und anderen Städten, die die Namen unserer Helden aus unserer Vergangenheit, noch näher ausführen.

books@eunet.rs, Beograd, Srbija
Slazem se.

Ранко Бојанић, 1924, Columbus, Ohio

Boban lipicaner, 1945, Beograd
Браво за акцију!
Бора

Boban, 1945, Beograd
Браво Владо, надам се да ћемо успети у овој акцији. Видим да су се већ препали па подижу на брзину споменике, уређују паркове и статишта. Важан им је ова, како Борис рече, трећи стуб. Поздрав од Боре Урошевића

Zeljko Knezevic, 1956, Basel
Sramota za srpski narod.
I jos gore, pokazuje da Srbi nemaju pamcenje.
Istovremeno min. stranih poslova ide u Rusiju i tvrdi da nemamo otvorenih pitanja sa Rusijom. Jos i to.

Раде Божовић, 1938., Бгд.

Ljev Rjadcenko, 1966, Beograd

Dragomir, ,

xxxxxxxx, 1960, mannheim

xxxxxxxx, ,

Дарослав Гужвић, 1957, Београд
Моје име и презиме можете без устезања објавити. Чак и да повод није овако снажан, срамота је да неки мормонски ћифта који је урадио комасацију парцела у Београду добије у знак захвалности улицу. Да није плаћен па да ражумемо гест, овако још једно српско надобудно претеривање. Ресавска не треба да буде мењана али Голсвортијева (још једна српска недотупавност) је идеална да се промени у генерала Жданова. Заиста је нејасно када ћемо се дозвати памети!

Слободан, 1948, Нови Сад

Uros Suvakovic, 1970, Beograd
Sramota je nekom dati ulicu, pa joj pola veka kasnije menjati ime. To je nacelan stav. Naravno, uloga Crvene armije u oslobodjenju Beograda je bila velika, pa je prirodno da nekoliko ulica u Beogradu nosi imena njihovih vojskovodja. Sem ovog spiska, smatam da bi trebalo vratiti i naziv Lenjinovog bulevara na Novom Beogradu.

xxxxxxxx, 1987, Нови Сад

xxxxxxxx, 1952, Београд
Поздрављам ово, али зашто овоме није придружена и иницијатива да се врати назив улица Маршала Тита?

Miodrag D. Jovanović, 1960, Београд
Народ и држава који заборављају сопствену прошлост и оне који су били пријатељи и ослободиоци, нема никакву будућност, ма шта ко мислио о томе!

Branimir Cosovic, 1957, Beograd

Бојан Кујунџић, 1978, Београд

Dusan Nonkovic, 1940, Lübeck
To smo dužni žrtvama koje su dale svoje živote dabi mi živeli!
To smo dužni sebi i svojoj savesti da bi mogli disati!
To moramo učiniti da bi mogli živeti životom dostojnog čoveku!
To smo dužni prošlosti kako bi znali sadašnjost!
To smo dužni dolazećim pokolenjima kako bi znali istinu bez koje nema zdravih fundamenata pa stm niti prosperiteta a još manje dostojanstvene budućnosti!
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore-Intenetprezentacija srpske dijaspore- http://dijaspora.wordpress.com/

Душан Опачић, 1977, Београд

Simonova Valentina, 1976, Beograd

DARIC Olga, 1949., 11070BEOGRAD
Objavite slobodno moje ime.
Treba da se stide oni koji su promenili imena ne pitajuci narod
a sluzeci interesima onih koji su nas klevetali da bi uveli embargo
a onda nas bombardovali i unistili celokupnu privrednu i industrisku strukturu.
Unistili su vidim i poljoprivredu. Oteli KOSMET!Da bi udomili Nato-pakt!

Zivo se nadam da ce moj skromni potpis pomoci da se vrate imena ulicama koja su svedocanstvo slavne epohe idealizma, humanizma i slobodarskog stvaralastva.
U Srbiji smo izgubili sva prava,pocev od prava na zivot i rad. To potvrdjuje bombardovanje golorukih radnika Kragujevacke "Zastave" da ne pominjem Sanje te
izbeglicke kolone, takozvane kolateralne zrtve.

Non Passaran!

Владимир Кршљанин, 1960, Beograd